Često čujem da o Bogu govoriš „On". Ja vidim Boga kao cisti duh.

Dete zove oca „tata". Njegovi prijatelji ga zovu nekim drugim imenom, a njegovi roðaci nekim tre}im. Kolege iz kancelarije ga možda zovu nekim sasvim drugim imenom. Svejedno je on isti čovek. Slično tome, svaki tragalac može imati svoje sopstveno ime kojim zove Boga. To je stvar ličnog ukusa.
Kad kažem za Boga „On", ja ne poričem da je Bog takoðe i Božanska Majka, daleko od toga. Bog je Majka. Bog je Otac. Bog je Svetlost. Bog je Mir. Bog je beskonačna Energija. Kada za Boga ka`em „On", ništa ne uzimam od Boga. Bog će doći sa svime što jeste, bez obzira da li Ga zovem Otac, Majka ili Brama. Boga nije briga koje ime koristimo, sve dok je naš zov iskren. Tada On jednostavno dolazi da odgovori na poziv Svoga deteta.

Tvoj Gospod Svevišnji
Ne stoji ispred tebe
Sa gvozdenom šipkom
Spreman da te udari
U trenutku kada načiniš grešku.
Daleko od toga!
Kroz svetlost tvoje poslušnosti
Jednog dana ćeš shvatiti
Blaženstvo Njegovog Jedinstva sa tobom.

Da li je bolje videti Boga kao Majku ili kao Oca?

S jedne strane, kao što ni duša nije ni muškog ni ženskog pola, tako ni Bog nije ni muško ni žensko. Muški i ženski pol se vide samo u umu. Na najvišem nivou postoji samo Bog. A opet, tragalac može videti Boga i govoriti Bogu na način na koji želi. Ako on voli osobine Majke, onda će on prići Bogu Majci. Majka i Otac su, me|utim, uvek jedno.
Kada priðemo Bogu Majci, On je nalik na ljudsku majku. Ljudska majka uvek oseća da je njen sin dete, čak i ako ima šezdeset godina. Majka će uvek pokazivati ogromnu naklonost, ljubav, brižnost i samilost. Majka je uvek ushi}ena detetom.
Otac takoðe ima neograničenu ljubav, brižnost i blagoslove, ali je on praktičniji; on neće razmaziti dete. Otac oseća da bi dete moglo da proćerda njihovo bogatstvo. Tek kada dete bude zrelije, naprednije, tada će mu dati novac. Ali, majka oseća: „Ne, baš zato što je to moje dete, hajde da mu dam svo naše bogatstvo. Čak i ako ga zloupotrebi, nema veze. Imamo puno."
Uvek je lakši i brži pristup ako priðemo Bogu Majci. Kada dete plače, majka odmah dolazi. Ostvarenje je, me|utim, isto, bilo da neko prilazi Bogu Majci ili Bogu Ocu.

Bog Otac
Sva je zaštita tragaoca.
Bog Majka
Sva je hrana tragaoca.

Da li se na Boga može gledati i kao na dete?

Ako osećamo da je Bog veoma star čovek, kao deda ili pradeda, koji sve vreme ukazuje na naše zablude i greške, onda grešimo. Moramo osećati da je sveznajući, svemoćni, sveprisutni Bog naš večni Drug i Prijatelj. Moramo osećati da smo svi mi deca i da je On našeg uzrasta. U odnosu na naše ostvarenje, mi smo svi početnici, jer je naš cilj beskonačna Svetlost i beskonačno Blaženstvo, a mi se još nismo ni približili pragu.

Postoji dete
Koje plače za tobom
Unutar tvog srca-života.
Da li znaš kako se ono zove?
Duša.

Postoji dete
Koje te čeka
Unutar tvoje duše-ljubavi.
Da li znaš kako se ono zove?
Bog.

Ako smo iskreni prema sebi i osećamo da smo svi početnici, onda možemo da osetimo da nam Bog dolazi kao Dete, jer je Njegov Cilj da se igra sa nama. Odrasli neće da se igraju, ali deca stalno žele da se igraju, uvek i svuda. Ako osećamo potrebu da uvek ostanemo deca, onda nam Bog može doći u obliku Deteta. On je večni Igrač u Svojoj večnoj Bašti; danas se igra sa našim željama, sutra će se igrati sa našom težnjom, a prekosutra će se igrati sa našim ostvarenjem.
Kada se svesno molimo, koncentrišemo i meditiramo, Bog nas iz prikrajka posmatra, kao dete. On vidi da li zaista meditiramo ili ne. To je kao kada dete viri kroz prozor da vidi šta njegovi roditelji ili stariji ljudi rade. Kada dete vidi da će biti uhvaćeno, ono beži.
Bog, božansko Dete, želi da igra Svoju Kosmičku Igru žmurke sa nama. Kada se Bog sakrije, moramo da Ga tražimo; kada se mi krijemo, Bog će doći i tražiti nas. Na taj način postajemo najdra`i prijatelji, večni prijatelji. Da je Bog usredsre|en, da nas uvek uhvati Svojim Znanjem, Mudrošću i Vizijom, onda ne bi bilo Igre. Ako je jedna strana u igri daleko jača od druge strane i uvek pobeðuje, onda gubitnik neće nastaviti da se igra. Zato, Bog nam dolazi u obliku deteta i potajno gleda nas, Svoju decu.

Bog mi je stalni Saigrač.
Stoga
Moje srce plovi pravo
Ka Njegovom Domu Tišine.

Koji je najdelotvorniji način da mislim o Svevišnjem kao o mom prijatelju?

Ti ponekad iznutra razgovaraš sa samim sobom ili razgovaraš sa prijateljem. Tvoj prijatelj može biti stotinama kilometara daleko od tebe. Fizički ga ne možeš videti, ali možeš osetiti njegovu vibraciju. Na sličan način, pokušaj da zamisliš da postoji večni Prijatelj unutar tebe, a to je Svevišnji.
Kada se obraćaš svom prijatelju u umu, on možda neće moći da te čuje. Ali, ako se obraćaš Svevišnjem, On te sigurno sluša. Kada možeš da osetiš da postoji neko ko te sluša, kada možeš da osetiš Njegovo Prisustvo, samim tim }e tvoj način obraćanja Svevišnjem biti potpun.

Ako tvoja svest
Ostaje duboko unutar tvog srca
I ako stalno misliš
Na Boga,
Onda će svi tvoji problemi biti rešeni,
Čak i ako ih prosto ignorišeš.
Ne treba ni reći,
Ovo se odnosi samo na tebe,
Jer si duševno iskren tragalac.

Kada imam problema, izgleda da ne mogu da ih stvarno rešim. Čak ni moji prijatelji ni roditelji ne znaju uvek šta je najbolje. Da li će pomoći ako zamišljam Svevišnjeg kao svog prijatelja i pitam Svevišnjeg kako da ih rešim?

Postoji neko ko zna šta je najbolje za nas, a taj neko je Svevišnji. Svevišnji nije mentalna halucinacija. Moći ćemo da Ga vidimo, moći }emo da razgovaramo sa Njim, moći ćemo da jedemo sa Njim. On ne samo da je naš Otac; On je takoðe naš večni Drug. Treba da Mu predamo odgovornost za nas. Svaki put kada nas napadne neki problem, umesto da pokušavamo sami da ga rešimo svojom ograničenom sposobnošću i mudrošću, treba da ga ponudimo Svevišnjem.
Njegove Oči vide bolje od naših. Njegove Uši čuju brže od naših ljudskih ušiju. Mi se obra}amo ljudskim bićima koja nemaju vremena da nas slušaju, koja imaju tako mnogo stvari da urade u spoljnom svetu. Ali, vrlo često zaboravljamo da postoji neko ko je uvek željan da nas čuje, čak i ako Mu ne pričamo. Ponekad pričamo svom sopstvenom umu, svom sopstvenom nezadovoljnom vitalu, ali retko pokušavamo da pričamo našem unutrašnjem biću. Ako otkrijemo tajnu kako da govorimo našem unutrašnjem biću, onda ćemo rešiti sve naše probleme.

Ako si odan Bogu
I primiš Ga kao jedinog Prijatelja,
Kako možeš imati neke ozbiljne probleme?
Nemoguće!
Čak će se i za probleme tvog uma
Pobrinuti
Nebo Samilost-Brižnosti Njegovog Srca.