U običnom ljudskom životu pravda kaže: „Što si posejao, to ćeš i požnjeti." To je pravda: milo za drago. Ako je neko učinio nešto loše, mi osećamo da imamo sva prava da mu pretimo, zastrašujemo ga i kažnjavamo. Ali, ova vrsta pravde je na najnižoj prečki ljudske lestvice. Kada se popnemo na višu prečku, pravda postaje oproštaj. Ako možemo da oprostimo nekom ko je učinio nešto loše, sam taj oproštaj je pravda.
Božanska Pravda je u svakom trenutku spremna da nam pomogne, da nas nadahne, vodi nas, vaja i oblikuje. Mi se, me|utim, podjednako plašimo božanske Pravde i ljudske pravde. Kada uradimo nešto loše, osećamo da ćemo biti otkriveni. To je istina u slučaju ljudske pravde. Ali, božanska Pravda nas neće nikad, nikad razotkriti. Kada prvi put učinimo nešto loše, božanska Pravda će nam oprostiti svojom Samilošću. Kada drugi put učinimo nešto loše, ponudiće nam više Samilosti. Kada treći put učinimo nešto loše, ponudiće nam beskonačnu Samilost. Tada, kada Svevišnji vidi da čak ni Njegova beskonačna Samilost ne rešava ljudski problem, upotrebiće Svoj vole}i, božanski Autoritet, Svoju božansku Moć.
Ova božanska Moć nije rušilačka snaga. To nije moć koja preti. Ova Moć budi dremljivog lava u svakom ljudskom biću. Božanska Moć ne gospodari. Ona samo razmrdava duhovno gladnog lava u svakom ljudskom biću. Taj lav može da riče, ali je on u dubokom snu. Lav otelovljuje naš unutrašnji plač da vidimo krajnju Istinu, da izrastemo u Apsolutnu Stvarnost.

Danas mi moj Gospod Svevišnji govori
Da je Njegova Samilost
Potpuno besplatna
A da se Njegova Pravda graniči sa popustljivo{}u.
Gorim od ‘elje
Da ih obe imam
U izobilju.

Kada stupimo na najviši nivo svesti, ne radi se vi{e ni o kažnjavanju ni o opraštanju. To je samo stvar prosvetljenja. Najviše Sopstvo obuhvata i otelovljuje ~itavu Stvarnost. Pa ako je jedan deo njegovog postojanja neprosvetljen, ono niti kažnjava niti prašta. Ono pokušava da prosvetli taj deo svog sopstvenog postojanja. Kada vidimo svet sa najvišeg nivoa svesti, osećamo da je neukom, mračnom, nečistom, nesavršenom svetu potrebno prosvetljenje. Tu pravda predatavlja osećaj jedinstva. Božanska Pravda je preobražavanje našeg sopstvenog neprosvetljenog postojanja. Božanska Pravda je prosvetljenje sebe.
Božanska Pravda niije ni{ta drugo do božansko Praštanje. Ljudska pravda kaže da ako neko nešto ukrade, mora da bude kažnjen. Ljudska pravda nam govori da je to prava stvar, i sti~e ogromno zadovoljenje kažnjavajući tu osobu. Ali, kada božanska Pravda deluje, čak i ako uzme spoljašnji oblik, unutar ove Pravde postoji ogromna samilost. Dok unutrašnji sudija govori svetu da je taj i taj lopov, on prosvetljuje um te osobe, da ona ne bi ponovo u{la u neznanje. Kada božanska Pravda stupi u dejstvo, unutar nje postoje unutrašnja samilost i unutrašnje prosvetljenje. One deluju zajedno, da tragalac ne bi stalno iznova padao u more neznanja.
Kada ljudska pravda deluje, lopov ne oseća da ga je nagovorio neko drugi. On oseća da je sve vreme bio li~no odgovoran. Božanska Pravda pomaže lopovu da shvati da nije on taj ko je počinio loše delo, već ne{to drugo, što zovemo neznanje, koje je delovalo u njemu i pomo}u njega.
Kada božanska Pravda deluje, pojedinac se oseća jadno, jer je dopustio lošim silama da uðu u njega i deluju u njemu kroz njega. Oseća da je bio budala {to je dopustio nekome ili nečemu drugom da deluje u njemu i pomo}u njega. Tada shvata da bi trebalo da deluje samo u skladu sa božanskim vo|stvom svoje sopstvene duše.

Božja Samilost
Nam Oprašta.
Božja Pravda
Nas prosvetljuje.

Zašto ponekad izgleda da Božja Pravda ne daje svakome istu priliku?

Kada vidimo da neko ne dobija istu količinu mira, svetlosti, ili blaženstva od Boga, moramo da osetimo da Svevišnji daje svakome prema njegovim sposobnostima i prijemčivosti. Svevišnji je uvek pravedan prema onom ko stoji niže, prema onom koji je još uvek u pripremnom stanju. Ali, u isto vreme, On je sav Ljubav prema toj osobi. On ne želi da se unutrašnja posuda te osobe prerano raspukne. Ako upitaš: „Zašto Svevišnji ne igra Svoju Igru pravedno? Zašto daje toliko mira i snage jednoj osobi, a ne i drugoj?" odgovor glasi da ta druga osoba nije spremna. Šta god da On daje nekoj osobi, to je izraz Njegove Ljubavi. On će reći: „Ti si Moja beba, Moje dete, i mogu da ti dam ovoliko. Tako treba." Ako mu Svevišnji da više od toga, može da upropasti unutrašnji napredak te osobe. Osoba koja je dobila više ima, me|utim, sposobnost da to primi, otelotvori i ispuni.
U običnom životu, mi osećamo da je jednakost pravda. Ali, u božanskom životu, ako neko ima sposobnosti da primi više mira, više svetlosti, više blaženstva Odozgo, onda mu i treba dati više. Trebalo bi da svi imaju jednaku priliku, ali ako ti imaš više sposobnosti ili prijemčivosti nego ja, onda ti treba da napreduješ prema sopstvenoj brzini, a ne da usporavaš na moju brzinu. Ako čekaš mene, onda će Božji Čas morati da čeka na tebe i ti nećeš dostići Cilj u Božjem odabranom Času.
Ova vrsta jednakosti nije prosvetljuju}a. Ako je tvoje vreme došlo, ideš ti. Bog mi je dao istu priliku kao i tebi, ali si ti razvio veću sposobnost. Zato si primio više svetlosti i možeš da trčiš brže ka Cilju. Kada mi Bog da sposobnost u Njegovom odabranom Času, i ja ću takoðe dostići Cilj. Ovo se zove božanska Pravda. Bog nam svima stalno daje istu priliku, ali naša pojedinačne sposobnosti nisu iste.

Šta radi Božja Pravda kada ljubomora i nečistota dospeju pred Svevišnji Sud?

Božja Pravda nije ljudska pravda; ona nije kazna. Bog samo kaže: „Pru`ao sam ti prilike ponovo i ponovo, ali ti nisi pravilno iskoristio zlatni Čas. S druge strane, spreman sam da pru`am prilike beskrajno." U tom trenutku Bog postupa pomo}u Svog beskonačnog Strpljenja. Najpre radi pomo}u Svetlosti. Pokušava da prosvetli našu ljubomoru i nečistotu i preobrazi ih u osećaj jedinstva i čistote.
Ali, ako tragalac ne želi da njegova ljubomora i nečistota budu prosvetljene, onda Bog koristi drugo oružje: oružje Njegovog Strpljenja. Prvo oružje koje koristi je oružje Njegove Mudrosti. Strpljenje je takoðe oblik mudrosti, a mudrost je strpljenje, ali ih mi razdvajamo.
Pretpostavimo da si ti sebična osoba. Bog kaže: „Onog trenutka kad zaboraviš na svoj lični, sebični život koji traži samo sebe i po~ne{ da mari{ jedino za davanje sebe, tada će tvoja ljubomora nestati. Onog trenutka kada obratiš pažnju isklju~ivo na čistotu, tada će te nečistota napustiti". Najpre će Bog pokušati da te obaspe ovom mudrošću. Ali, ako ne iskoristiš ovu priliku da primiš Božju Mudrost, onda će Bog upotrebiti drugo oružje koje se zove Njegovo Strpljenje. Čekaće sve dok ne osetiš potrebu za pročišćenjem i preobražajem svoje prirode.
Zatim, posle deset godina ili dvadeset godina ili pedeset godina, On će ponovo pokušati da te nadahne. U tom trenutku, ako uspe, lepo i krasno. U suprotnom, biće to neki drugi put. Na ovaj način On će stalno nastavljati, nastavljati, nastavljati. Tokom vremena, tragalac će ispuniti zahteve svog unutrašnjeg bića i Božje Obećanje Svojoj sopstvenoj Stvarnosti.

Moj Gospode Svevišnji,
Oprosti mi
I daj mi drugu priliku,
Ne zato
Što zaslužujem oproštaj
Već zato
Što Ti želiš da ~itava tvoja tvorevina
Bude potpuno savršena.

Da li je sila isključena iz božanske Pravde?

Svevišnji koristi silu, ali to nije ljudska sila. Tući ili udariti nekoga, pokazati nadmoć ili vlast: to je ljudska sila. Svevišnja Sila, me|utim, deluje na drugačiji način. Njegova Sila je snaga neophodnosti. Pretpostavimo da tragalac nije intenzivan u svojoj težnji. Svevišnji će je učiniti intenzivnom. Ovu snagu možete nazvati silom, ali ona mu nije nametnuta. Neko je lenj. Želi da ide polako, brzinom indijske volovske zaprege. Ali, Bog kaže: „Sada sam pronašao mlazni avion. Zar moraš da koristiš indijsku volovsku zapregu?"
Tako će Bog upotrebiti Svoju Moć Intenziteta. Ovaj Intenzitet mi možemo pogrešno razumeti. Možemo misliti da nas Bog sili, da nas tera da idemo. Ne. On nas samo budi. On naprosto kaže: „Pogledaj, otvori oči. Ovde je najveća brzina." Kada On probudi našu svesnost, osećamo da je to bilo uraðeno pod pritiskom. Ali ako smo iskreni, posvećeni i predani, ne osećamo bilo kakvu vrstu pritiska; samo osećamo da je došlo vreme. Bog je izabrao odabrani Čas i probudio nas.
U ljudskoj sili postoji prinuda. Ta sila dolazi da nas zaplaši, ili da nam zapreti. Ali, kada postoji sila u božanskoj Pravdi, ona nas ne plaši, niti nam preti. Ona samo povećava intenzitet naše težnje da bismo kao metak trčali ka cilju. Kada Bog upotrebi silu, On će nas zamoliti da trčimo ka cilju tempom koju je on odredio, a ne na{im sopstvenim tempom. Ako se ne poistovetimo sa Božjom Voljom, onda to stvarno postaje neka vrsta pritiska, sile. Ali, ako postanemo jedno sa Njim, onda ne postoji ni pritisak ni sila.

O, bojažljivo srce,
Veruj da Bog ne zna
Da kažnjava.
Bog samo zna da prosvetljuje
I tako zadovolji
Beskonačne Sne Vizije
Svoje Večnosti.

Kakav gleda{ na onaj deo “Biblije” koji kaže da bi trebalo da se plašimo Božje Pravde?

Moraš mi oprostiti, ali ne mogu da se složim sa tim pogledom. Ne moramo se plašiti Božje Pravde i ne moramo se plašiti Boga. Ako se plašimo Boga, nikad nećemo biti u mogućnosti da dosegnemo Boga, nikad nećemo biti u mogućnosti da dobijemo bilo šta od Boga. Ako se dete boji svoga oca, ono neće mo}i da primi bilo šta od svoga oca. Ono neće čak ni ići kod svoga oca. Ako vidi da je njegov otac tako visok i snažan, onda mu ono neće proilaziti. Ali, ako dete voli svoga oca, čak i ako otac ima moć i snagu, ono oseća da ih otac neće upotrebiti da bi ga udario. Naprotiv, dete oseća da će otac iskoristiti tu snagu da ga zaštiti ako je u opasnosti. Dete oseća da je snaga njegovog oca sva za njega.
Približavati se Bogu sa strahom ili kroz strah je veoma nezdravo. Treba samo da volimo Boga. Treba da osećamo da ono što naš Otac ima, imamo i mi. Na `alost, mi smo još uvek deca; zato naš Otac nije u mogućnosti da nam to da. Otac ne daje svoje ogromno bogatstvo detetu. Ali, kada dete odraste, dobija ono što otac ima i što otac jeste. Ako možemo da volimo Boga duševno, onda će nam Bog dati sve.

Ne plaši se.
Onaj ko se plaši, ne može ostati blizak
Božjem Oku Samilosti
I Božjim Stopalima Oproštaja.

Kada se dete igra u blatu i majka ga odjednom pozove, ono se ne plaši da će ga njegova majka tući zato što je prljavo. Ono će trčeći otići majci i majka će odmah o~istiti blato, njegovu prljavštinu, kao da je njena. Ona će ga oprati da bi pokazala drugima da je njen sin takoðe veoma čist. Moramo se približiti Bogu na taj način. Bez obzira koliko nebožanskih stvari činili, možemo da potrčimo ka Njemu i da osetimo da će nas On Svojom Samilošću odmah očistiti.

Da li Bog upotrebljava silu da bi naterao ljudska bića da Ga slušaju?

Bog je beskonačno mudriji od nas. Neko, ko ima manje moći od Boga, može pokušati da prisili drugu osobu da uradi nešto što ona ne želi. Bog, me|utim, nikoga ne prisiljava da učini bilo šta. On oseća da ne mo`emo ste}i krajnju radost ako On upotrebi silu.
Ti možeš prisiliti nekoga da jede, ali će te on iznutra prokleti. Bog samo kaže: „Dete moje, govorim ti da jedeš ovo za tvoje dobro. Ako pojedeš ovu hranu, bićeš nahranjen. Onda ćeš biti snažan i moći ćeš da se boriš protiv neznanja". Bog nudi Svoju Svetlost, Svoju unutrašnju hranu, ali On nikoga ne prisiljava da je prihvati.
Bog vidi prošlost, sadašnjost i budućnost. On zna da je prava stvar to da nam stalno nudi Svoju Mudrost i beskonačno Strpljenje. Ljudska bića nemaju uvek strpljenja. Ona misle da ~ine najbolje {to mogu ako biju svoju decu i prisiljavaju ih da rade odreðene stvari. Ali, Bog Otac neće da deluje na ovaj način. On će samo pokazati beskonačnu Svetlost Samilosti. Onda }e, zauzvrat, Njegovo dete konačno ponuditi svoju beskonačnu zahvalnost Bogu. Dete će primiti ovu Samilost i pokušaće da postane dostojno svoga Oca.
Pogledaj kolika ja moć sudije vrhovnog suda kada je u svojoj kancelariji. S druge strane, kada je taj isti čovek sa svojom ženom i decom, on ne može da primenjuje ovu vrstu moći. Njegov roðeni sin može da ga ne sluša. Sudija vrhovnog suda i otac su jedna te ista osoba. Kada je u sudnici, cela nacija ga sluša, ali kod kuće njegova sopstvena deca mogu da ga ne slušaju.
Slično tome, kada je na Nebu, Svevišnji je stvarno Najviši, a u isto vreme, stalno prevazilazi Sebe. Svevišnji ima vrhovnu Moć u unutrašnjem svetu. Ali, kada želi da ovde na Zemlji radi sa Svojom decom, On koristi beskonačno Strpljenje. On postaje jedno sa njihovim neznanjem i kaže: „U redu, ako želite da Me ne slušate, ako želite da igrate takve budalaste igre, onda Mi dopustite da se i ja malo igram sa vama".
Na Zemlji Bog ispoljava ne samo Moć, već i sve Svoje ostale osobine, kroz Ljubav. Bog može da upotrebi Svoju Moć, ali više voli da Se ispolji kroz Ljubav, Brižnost i Samilost.

Ako otvoriš svoje srce,
Osetićeš da Bog
Nikad ne može biti oštar prema tebi,
Nikad,
Jer je Visina Njegove Samilosti
Beskonačno sna`nija
Od Svetlosti Njegove Pravde.

Kakva je razlika izme|u Božijih i ljudskih zakona?

Božijim Zakonom upravlja Njegova Svetlost Samilosti, a ljudskim zakonom upravlja njegova mo} presude. Kada učinim nešto loše, ljudski zakon pokušava da me kazni, ali kazna nije konačni odgovor. U slučaju Božjeg Zakona, kada učinim nešto loše, na primer kada ukradem, Samilost Svevišnjeg će dodirnuti koren moga dela i navesti me da shvatim da je kraða pogrešna, da treba da radim da bih dobio ono što mi treba i tako to steknem na pravi način.
Božja Samilost radi na takav način da bi nam pomogla da se promenimo, dok ljudski zakon ne može da promeni ljudsku prirodu. Samo božanski Zakon, koji je prosvetljujući, može da promeni i preobrazi ljudsku prirodu. Ljudski zakon je trenutni odgovor na ono što neko uradi; to je akcija i reakcija. Božanski Zakon će ući u ~oveka i preobraziti koren neznanja.

Po{to u svetu danas ima tako mnogo nasilja, i pošto je svet pun nesavršenosti i sukoba, mnogi ljudi kažu da je Bog ljut na svet. Da li ti misliš da je Bog ljut na svet, ili misli{ da je zadovoljan?

Kada mislimo o Bogu kao Samilosti, kao Ljubavi, odmah osećamo da je Bog zadovoljan nama. Ali, kada mislimo o Bogu kao Sudiji, osećamo da je Bog nezadovoljan nama ili našim nesavršenostima, našim prepirkama, tučama i tako dalje. Ako u|emo dublje unutra, osećamo da je Bog sav Ljubav i da je Njegova Ljubav svuda; ona je sveprožimajuća. Njegova Ljubav je ona koja prožima Nebo i Zemlju.
Bog je Blaženstvo. Iz Blaženstva je sve {to je stvoreno došla na svet, u Blaženstvu ovaj svet prebiva i u Blaženstvo će se svaka pojedinačna duša povući. Ako je Bog sav Blaženstvo, ako je u Blaženstvu, onda on ne može biti ljut na tvorevinu. Kada je neko radostan, istinski radostan, on ne može da naðe manu nikome i ničemu.
Na kraju, mi uvi|amo da u stvari nismo mi oni koji rade bilo šta. Bog je Onaj koji deluje i koji je delo, i On je taj koji doživljava iskustva koja vidimo svuda oko nas. Bog Samilost nije ljut na nas. Bog Ljubav nije nezadovoljan nama, jer je On taj koji deluje u nama i pomo}u nas. On je iskustvo i On je onaj koji iskustvo doživljava.

Čak i kada se
Božja Pravda spusti,
Praćena je
Njegovom nevidljivom Samilošću.