O, Svevi{nji, Ljubavi mog moga života,
Besano Te prizivam
Da oprostiš mi danas.
O, Veliki, O spasu stvarnosti sveta,
Neka budem potpuno probu|en
U čistote povoljnom svanuću.

Kako mogu da primim Božji Oproštaj?

Božji Oproštaj možeš da primiš samo ako se podsećaš stalno, svesno, besano i bez daha da je Bog sam Oproštaj. Ne treba da misliš o Bogu kao Pravdi ili beskonačnoj Svetlosti ili Miru. Ne treba da misliš o bilo kom drugom vidu Boga. Treba samo da misliš o Božjem Praštanju ili Bogu Oproštaju. Moraš preplaviti svom um i svoje srce jednom mišlju: praštanje, praštanje, praštanje. Umesto da misliš o Božjoj Svetlosti Pravde, treba da ponavljaš: „Moj Gospod je sav Oproštaj, moj Gospod je sav Oproštaj." Dok ponavljaš: „Moj Gospod je sav Oproštaj", ne smeš da razmišljaš o svim bezbrojnim nebožanskim stvarima koje si uradio. Samo pokušaj da vidiš pozitivnu stranu. Razmišljaj samo o Božjem Oproštaju ispred sebe, oko sebe i unutar sebe. Ako stotine i hiljade puta možeš da krajnje du{evno ponoviš: „Moj Gospod je sav Oproštaj," onda će sve tvoje i najve}e greške biti izbrisane. Sve greške koje si činio tokom godina, sve neznalačke stvari koje si uradio, biće poništene.
U tom trenutku, ne samo da ćeš osetiti da ti je oprošteno, već ćeš osetiti da si ti lično Božji Oproštaj. Ako te neko pita kako se zoveš, reći ćeš: „Zovem se Oproštaj moga Gospoda". Ako te neko pita ko si, reći ćeš: „Ja sam Oproštaj moga Gospoda". To će ti biti jedina diploma. U običnom životu ljudi imaju mnoge diplome. Imaju diplomu ovog univerzitetskog stepena, onog stepena i tako dalje. Ali, duhovni tragalac će imati samo jednu diplomu. Reći će: „Ja sam Oproštaj moga Gospoda", ili: „Ja sam Samilost moga Gospoda", ili: „Ja sam Ljubav moga Gospoda". Ako te neko pita koje diplome imaš, odmah ćeš reći: „Samilost moga Gospoda je moja jedina diploma", ili: „Oproštaj moga Gospoda je moja jedina diploma". To nije tek lažna skromnost, jer ćeš u najskrivenijim dubinama svoga srca osetiti da je tvoja jedina diploma Božja Samilost ili Božji Oproštaj. To je ono što svi tragaoci moraju da osete.

U mom spoljašnjem životu,
Gospode moj,
Vidim Bujicu Tvoje Samilosti.
U mom unutrašnjem životu,
Gospode moj,
Vidim Okean Tvog Praštanja.

Da li treba da se molimo Bogu za Oproštaj?

Kada napraviš bilo kakvu grešku, svesno ili nesvesno, trebalo bi da odmah plačeš za oproštajem. Ako ne zamoliš Svevišnjeg za oproštaj, onda će se tvoje sopstvene negativne osobine pojačati. Svojom težnjom, svojom molitvom, svojom meditacijom, svojom posvećenošću i svojim jedinstvom sa Božjom Voljom moraš da zamoliš Boga da ti oprosti sve tvoje greške, svesne i nesvesne. Moraš od Njega tražiti da prosvetli tvoje nesvesne greške tako da ih postaneš svestan, te da ih ne činiš ponovo.
Ako ti greške nisu oproštene, nikad nećeš imati čistotu u svom srcu, telu, vitalu i umu i nikad nećeš moći da primiš bilo šta od Boga u ovim delovima svoga bića. Duša uvek prima od Boga, zato što je duša uvek čista. Ali, srce nije uvek čisto, a i telo i vital i um su mračna džungla. Ako greške nisu oproštene, onda ne mo`e da do|e do pročišćenja u telu, vitalu, umu i srcu. A ako nema čistote, onda božanske sile za koje se moliš nikad neće moći da trajno uðu u tvoj život. Samo ako Bog oprosti tvoje greške i ako zadobiješ čistotu u celoj svojoj svesti moći ćeš da povećaš svoju prijemčivost i primiš Božje božanske osobine u obilnoj meri.
Najbolje je da se svaki dan, pre nego što poðeš na spavanje, pomoliš Svevišnjem da ti oprosti za stvari koje si pogrešno uradio. Ovo nije hrišćanska filozofija koja kaže da smo svi grešnici. Ne, ja samo govorim o svesnim i nesvesnim greškama koje činiš u svakodnevnom životu. Moraš zamoliti Svevišnjeg da ti oprosti za ove greške i da prosvetli tvoje greške. Stvarni oproštaj, prosvetljenje i pročišćenje uvek idu zajedno.

Besano ću plakati danas
Da vidim moga Gospoda
Praštanja-Slasti-Oko.

Svevišnji prosvetljuje prošlost praštanjem. Stvarno praštanje znači zaborav, svesni zaborav. Ako ti neko stvarno oprosti za nešto što si uradio, onda on to neće pamtiti čak ni u svojoj unutrašnjoj viziji. Prosvetljenje je neophodno zbog tame. Greške su tama. Tako Svevišnji prosvetljava naše greške pomo}u praštanja.

O Ti koji opra{ta{ sve moje mane,
Oprosti mi.
Nova nada roðena mi je u srcu.
Od danas ću plakati
Da rastem u Savršenstva lepotu-ushićenje.

Ako neko oseća da Bog stalno opra{ta, zar mu neće li biti lakše da učini pogrešnu stvar?

Ti osećaš da }e neko ko ode Ocu nakon što je uradio nešto pogrešno i vidi da mu je oprošteno, biti u iskušenju da nastavi da radi pogrešne stvari, po{to ose}a da će mu uvek biti oprošteno. Čak i ljudski otac, da ne spominjemo božanskog Oca, Svemoćnog Oca, reći će detetu: „Pogledaj, uradio si nešto pogrešno, udario si drugo dete. Samo zato što te volim, oprostio sam ti, ali ne možeš da nastaviš da radiš pogrešne stvari." Ako dete po drugi put udari drugo dete i vrati se ocu, otac će zaštiti dete. Posle toga, tajno i tiho otac će reći: „Ovo je drugi put kako ti objašnjavam razliku izmeðu dobra i zla." Svaki put otac će oprostiti, ali će u isto vreme pokušati da uveri dete da je to {to je uradilo pogrešno.
U slučaju božanskog Oca, to je drugačije. Kada tragalac načini neku grešku i potrči ka božanskom Ocu, božanski Otac će mu bez sumnje oprostiti i zaštiti ga. Otac će onda odmah pokušati da uðe u srce tragaoca sa Svetlošću. Ljudski otac će tajno izgrditi dete, ali božanski otac neće da grdi; On zna da nema koristi od prigovaranja. On pokušava da vidi šta je pogrešno u tragaocu. Vidi da postoji tama, da postoji neznanje, i kaže: „Ako uðem u tragaoca sa Svetlošću, Svetlost će oterati tamu. Onda će Svetlost prosvetliti neznanje i preobraziti ga u znanje i mudrost. Ova mudrost će navesti tragaoca oseti da treba da ostane miran, staložen i tih i da ne srlja u sukob sa bilo kim". Božanski Otac postiže ovo tako {to uliva Svetlost u tragaoca.
Ljudski otac će otvoreno zaštiti, a u potaji izgrditi dete, ali božanski Otac će upotrebiti čistu Svetlost da prosvetli našu tamu i otera pogrešne sile u nama. U oba slučaja, iskušenje će biti pobeðeno. Ljudski otac će ga pobediti pomo}u stroge discipline, a božanski Otac će ga pobediti pomo}u Svetlosti.

Ako uradim nešto pogrešno i zamolim Svevišnjeg da mi oprosti, kako ću znati da li mi je oprostio?

Postoje dva načina da to sazna{. Ako nikada ne uradiš ponovo tu stvar, budi ubeðen da ti je Svevišnji oprostio, jer ti je dao sposobnost da je ne uradiš ponovo. Na praktičnom nivou, ako si uradio nešto pogrešno i ne želiš da to ponovo uradiš, to znači da je viša Mo} stigla od Svevišnjeg, da te zaštiti i da ti da sposobnost da ne uradiš to opet. Zbog toga što ti je Svevišnji oprostio, ne ponavlja{ istu grešku.
Drugi način je da pitaš tvog duhovnog Učitelja da li ti je Svevišnji oprostio. Učitelj će moći da ti kaže. On će biti veoma iskren. Ili, možeš da u|e{ duboko u sebe na pola sata ili sat, i tada ćeš moći da kažeš. Svaki put kada doðe neka misao, ne dozvoli joj uðe u tvoj um. Oseti da je muva došla da sleti na tebe i oteraj je. Kada neka druga misao doðe, i nju oteraj. Posle nekog vremena, misao-muva će osetiti da joj je ispod ~asti da ti dosaðuje, i tada će proces mi{ljenja stati. Kada vidiš da nijedna misao ne dolazi, samo postavi pitanje. Ako je odgovor “da”, onda to znači da ti je Bog oprostio.

Postoje dva načina
Da nam bude opro{teno.
Jedan je da ka`emo Bogu,
„Gospode moj,
Neću to više uraditi!"
Drugi je da zamolimo Boga,
„Gospode moj,
Molim te pokaži mi put
Da živim svesno u Tebi
I za Tebe."

Kako možemo da oprostimo nepravdu?

Kada smo došli na svet, dali smo iskreno, duševno i svečano obećanje Bogu da ćemo ostvariti Boga, ispoljiti Boga i ispuniti Boga ovde na Zemlji. U to vreme smo bili u svetu duša; naše stvarno postojanje je bila duša. Rekli smo: „Silazim u svet samo da Te zadovoljim, da Te ispunim, da Te ispoljim bezuslovno". Ljudi za koje osećaš da su nepravedni jesu uradili nešto nebožansko, istina je. Pogledaj, me|utim, svoje sopstveno obećanje. Očekuješ savršenstvo od drugih ljudi; osećaš da moraju da urade sve na savršen način.
Savršenstvo dolazi samo kada ispunimo naše obećanje. Naše prvo i glavno obećanje Bogu bilo je da Ga zadovoljimo i ispunimo na Zemlji. Nismo ispunili svoje obećanje, a ipak očekujemo od drugih da ispune svoje obećanje. Uradili smo milione stvari pogrešno i, prirodno, Bog nam prašta. U suprotnom ne bismo mogli da postojimo na Zemlji. Ako je On spreman da nam oprosti uprkos našim nebeojenim nedostacima, kako to da mi ne možemo da oprostimo nekom drugom?

Bog prašta mom životu.
Stoga, moje srce oseća da je dužno
Da oprosti svetu oko mene.

Kao duhovni tragaoci, mi tvrdimo da smo odabrana deca Boga. Osoba koje ne teži i koja se valja u zadovoljstvima neznanja nikad se neće usuditi da polaže pravo na Boga kao svog sopstvenog. Ali, mi se usuðujemo da polažemo pravo na Boga kao našeg sopstvenog samo zato što smo primili mrvicu Božjih dobrih osobina. Jedna od Božjih božanskih osobina je Njegov Oproštaj.
Ako nam Bog oprašta dvadeset četiri časa na dan, zar ne možemo mi da oprostimo nekom drugom makar na sekundu? Ako naš Izvor ima sposobnost da uradi nešto u beskonačnoj meri, prirodno je da i mi takoðe imamo sposobnost da praštamo ili prosvetljujemo druge koji su uradili nešto pogrešno, u skladu sa na{im nivoom.

Da li ćeš ikad shvatiti
Da će sve tvoje greške u životu
Nepogre{ivo pratiti
Božji Oproštaj?