Pitanje: U tvojoj pesmi 'Bhulite Diyona', od Svevišnjeg se traži da nam ne dozvoli da Ga zaboravimo ni u životu ni u smrti. Da li je moguće da se zaboravi na Svevišnjeg u svetu duša?

Šri Činmoj: Ovde na zemlji mnogi ljudi su zaboravili obećanja koja su dali Bogu i svojoj sopstvenoj božanstvenosti. Isto tako, i u svetu duša postoji Božija Svest, ali koliko duša se seća? Posle šest godina, većina duša mora da se vrati na zemlju. Neke ne žele da dođu, ali su primorane. Ako dobiju Božju posebnu Milost ili posebnu milost svog Učitelja, mogu u svetu duša da ostanu duže. Inače, obična ljudska bića moraju da se vrate, zato što čak i kad su u svetu duša ne rade ništa za Boga ili za svoj duhovni napredak.
Možete da napravite poređenje između toga kada je duša u fizičkom svetu na zemlji i kad nije u fizičkom, kad je u svetu duša. Na zemlji primećujemo samo fizičko telo, vital i um, ali tu postoji i nešto što nazivamo suptilnim telom, suptilnim vitalom, suptilnim umom i psihičkim bićem, predstavnikom duše. Mi očekujemo da suptilna bića budu bar malo bolja nego fizička, ali su ponekad i ona podjednako beskorisna. I suptilnom telu, vitalu, umu i srcu treba priprema, ili će biti beskorisni poput fizičkog tela, vitala, uma i srca.
Obične duše, duše koje ne teže, sigurno mogu da zaborave na Boga na Nebu. Možemo stajati pred hramom, pred oltarom, pred statuom Božanstva, ali naš um može da bude na nekom drugom mestu, naše srce može da bude negde drugde. Vidimo fizički aspekt, nešto napravljeno od kamena; ali iako stojimo tačno pred njim i gledamo ga, nismo jasno svesni i čak ne razmatramo ideju da taj fizički objekat predstavlja najvišeg Svevišnjeg.

Iz knjige Šri Činmoja "Melodije moga srca"