Bog je svuda. Ali, ako Ga ne vidimo ili ne osećamo u našim srcima, onda nećemo moći da Ga vidimo nigde. Prvo moramo da Ga vidimo unutar nas i govorimo Mu u našim srcima. Samo tada ćemo moći da vidimo Boga i razgovaramo sa Bogom.
Mi ‘ivimo u neznanju. Zbog toga osećamo da je Bog negde drugde. Ali, ako u|emo duboko unutra, ako ostvarimo Najviše unutar nas, tada ćemo videti da je naša sopstvena svest jedno sa Božjom Svešću. U ovom trenutku, običan čovek se nikad neće usuditi da kaže su on i Bog jedno, jer zna da je njegova svest sićušna, ograničena, blokirana. Ali, kada je Hrist rekao: „Ja i moj Otac smo jedno", on je bio potpuno svestan činjenice da su njegova svest i Božja Svest potpuno jedno.
Moramo da lijemo duševne suze ako ho}emo da otelotvorimo Svevišnjeg svesno i ako želimo da ispunimo i ispoljimo Svevišnjeg u svakom trenutku našeg zemaljskog postojanja. Kada dete plače, majka trčeći stiže. Slično tome, kada plačemo iz najve}ih dubina našeg srca, naš večni Otac, Svevišnji, trčeći stiže da nas nahrani, da nas prosvetli, da nas ponese do Zlatne Obale Onostranog.

Glas Istine
Obrati}e nam se
Samo kad naše srce postane
Sveta riznica.

Kako mogu da naučim da razgovaram sa Bogom?

Bog je spreman da razgovara sa tobom, ali ti ne obraćaš pažnju na Njega, jer si tako privržen slušanju zvuka svog sopstvenog glasa. Ako možeš da počneš da osećaš da si zvuk sopstvenog glasa čuo milionima puta, i da sada želiš da čuješ mnogo smisleniji i plodonosniji glas, tada ćeš čuti Glas Boga veoma jasno.
A opet, postoji velika razlika izmeðu „čuti" i „slušati". Ti sada možeš da čuješ božansko u meni, ali ga možda ne}eš poslušati; možda to ne}eš primeniti na svoje svakodnevne delatnosti. Ako čuješ nešto što kaže neko drugi, za tebe to možda ne}e biti va`no više od jedne sekunde. Ako želiš da naučiš da razgovaraš sa Bogom, moraš dopustiti Bogu da ti priča. Moraš prestati da ti govoriš sve vreme. Zatim, kada ti Bog govori, moraš da slušaš; moraš da primeniš Božju božansku Poruku u svom svakodnevnom životu.

Bog sluša.
Samo reci tiho.
Bog sluša.
Samo reci posvećeno.
Veruj mi,
Bog nije i ne može biti gluv
Za čežnju tvog srca.
Njegova je Samilost-Savršenost
Uhvatila sam prvi bojažljivi vapaj
Iz tvog srca jedinstva.
Bog sluša.
Samo reci tiho i posvećeno.

Šta podrazumevaš pod meditacijom?

Meditacija je jezik Boga. Ako želimo da znamo šta je Božja Volja u našem životu, ako želimo da nas Bog vodi, uobličava, i ispunjava Sebe u nama i kroz nas, onda je jezik koji moramo da koristimo meditacija.
Meditacija ne znači da samo sedimo mirno pet ili deset minuta. Ona zahteva svesni napor. Um mora da se umiri i utiša. Istovremeno, on mora da bude budan da ne bi dozvolio da u njega u|e nijedna ometaju}a misao ili želja. Kada uspemo da umirimo i utišamo um, osetićemo da se nova tvorevina raða unutar nas. Kada je um prazan i tih i celo naše postojanje postane prazna posuda, Bog će je ispuniti mirom, svetlošću i blaženstvom.

Jedino ako možeš da utišaš svoj um
I zamoliš svoje srce da se obrati Bogu,
Ideš
U pravom smeru.

Kada mislimo da mi pokušavamo da meditiramo, onda meditacija izgleda komplikovana. Ali, prava meditacija nije naše delo. Ona je delo našeg Unutrašnjeg Pilota, Svevišnjeg, koji stalno meditira u nama i kroz nas. Mi smo samo posuda, i dopuštamo Mu da nas ispuni Svojom celokupnom Svešću. Počinjemo svojim sopstvenim naporom, ali kada zaronimo duboko unutra, vidimo da nije naš napor ono što nam omogu}av da uðemo u meditaciju. Svevišnji je taj koji meditira u nama i kroz nas, uz našu svesnu saglasnost.

Kako da čovek nauči da meditira?

Duša svake osobe ima svoj sopstveni način meditacije. Moj način meditacije neće odgovarati tebi, a tvoj način meditacije neće odgovarati meni. Ako nemaš duhovnog Učitelja koji može da te vodi, onda moraš da zaroniš duboko unutra i dobiješ svoju meditaciju iz najskrivenijih kutaka svoga srca.
Ako imaš učitelja koji je ostvarena duša, njegov tihi pogled će te naučiti kako da meditiraš. Učitelj ne mora spolja da objašnjava kako da meditiraš, ili da ti daje posebnu tehniku meditacije. On će jednostavno meditirati na tebe i iznutra te naučiti kako da meditiraš. Tvoja duša će ući u njegovu dušu i učiti od njegove duše.

Koji je krajnji cilj meditacije?

Krajnji cilj meditacije je uspostavljanje svesnog jedinstva sa Bogom. Svi smo mi Božija deca, ali zasad nismo u svesnom jedinstvu sa Bogom. Neko možda veruje u Boga, ali to verovanje nije stvarnost u njegovom životu. On naprosto veruje u Boga zato što je neki svetac ili jogi ili duhovni Učitelj rekao da Bog postoji ili zato što je čitao o Bogu u duhovnim knjigama. Ali, ako upra`njavamo meditaciju, doći će dan kada ćemo uspostaviti svesno jedinstvo sa Bogom.

Za opštenje sa Bogom,
Čovek ima svoju tihu meditaciju.
Za opštenje sa čovekom,
Bog ima Svoj neodložni Mir.

U čemu je razlika izmeðu molitve i meditacije?

Kada se molimo, mi govorimo, a Bog sluša. Kada meditiramo, mi slušamo, a Bog govori. Dok se molimo, osećamo da se penjemo ka Bogu. Dok meditiramo, pokušavamo da budemo mirni i tihi i da dozvolimo miru, svetlosti i blaženstvu da se spuste.
Dok se molimo, često postoji tanana želja za nečim. Možemo je zvati težnja, jer se molimo da postanemo dobri ili da imamo nešto božansko. Ali, tu uvek postoji osećaj „božanskog prosjaka". U meditaciji ne tražimo ništa od Boga. Jednostavno ulazimo u more Njegove Stvarnosti. U isto vreme, Bog nam daje više nego što uopšte možemo da zamislimo.
U molitvi mi osećamo da nemamo ništa, a da Bog ima sve. U meditaciji znamo da šta god Bog ima, mi ili ve} imamo ili ćemo imati jednog dana. Osećamo da šta god Bog jeste, i mi to takoðe jesmo, iako još uvek nismo izneli svoju božanstvenost na površinu. Dok se molimo, mi molimo Boga za ono što želimo. Ali, kada meditiramo, Bog nas obasipa onim što nam je potrebno. Mi vidimo i osećamo da nam je ceo svemir na raspolaganju. Nebo i zemlja ne pripadaju nikom drugom; oni su naša sopstvena stvarnost.

Pošto je Svevišnji potpuno svestan svih naših potreba, zašto je onda potrebno moliti se?

Ako dobiješ nešto zahvaljuju}i molitvi, to samo daje dodatnu vrednost tome što dobijaš u životu. Možeš da ka`eš svetu: „Molio sam se za to. Zato sam to i dobio". Dete je gladno i kaže majci: „Gladan sam". Tada majka nahrani dete. Onda će dete moći da kaže svetu: „Vidite kako sam blizak sa svojom majkom". Da, majka bi svakako nahranila dete, ali činjenica da je ono tražilo, a majka poslušala njegov zahtev, čini ga radosnim. To znači da mu je ona na raspolaganju. Zbog svoje unutrašnje povezanosti i bliskosti sa majkom, dete može da zatraži od majke da mu pomogne.
Bog vidi sve, ali ako od Njega tražimo nešto i On nam to da, tada smo ponosni. Me|utim, tada smo, kao pojedinci, razdvojeni od Njega. Osećamo da je Bog na jednom, a mi na nekom drugom mestu. Nikad ne pomišljamo da je On unutar nas. Ne boravimo u svojoj najvišoj svesti gde osećamo da smo mi i Bog jedno. Ako osećamo da smo jedno sa Bogom, onda se pitanje molitve ne postavlja, jer su naše potrebe i Njegove potrebe.
Sve dok osećamo da smo razdvojeni od Boga i osećamo da moramo da tražimo ono što nam treba, molitva }e nam pričinjavati radost. Mi osećamo: „Baš zato što sam se molio, Bog mi je dao ono što sam želeo, pa sam prema tome vredan Njegove Milosti". On bi to učinio bezuslovno, ali mi ne bismo bili podjednako zadovoljni.
U trci, ako se neko veoma trudi i istrči celu stazu, biće oduševljen ako mu dam pehar. Trčao je sa toliko teškoća i toliko mnogo nevolja, i sada oseća da je zaslužio trofej. Opet, čak i da ne završi trku, tako|e mu mogu dati pehar, jer pehar je ovde, ali se on neće osećati zadovoljno, jer nije uradio ništa. Bog može sve da ti pruži bezuslovno, ali ti nećeš biti srećan, dok osoba koja se trudi i ispoljava svoju sposobnost stvarno zaslužuje ono što dobija. Ovde pehar predstavlja ispunjenje naše molitve. Ako se neko moli i meditira, pa dobije nešto, biće zadovoljniji nego da mu je Bog dao tu stvar bezuslovno.
Molitva pojačava našu prisnost sa Svevišnjim. Meditacija uvećava naše jedinstvo sa Svevišnjim. Ako se pre meditacije molimo nekoliko sekundi, tada razvijamo prisnu vezu sa Svevišnjim. Tada, kada jednom počnemo da meditiramo, mi razvijamo stvarnost našeg jedinstva sa Svevišnjim. Ukoliko nismo bliski, kako možemo postati jedno? Prvo moramo da osetimo da smo bliski prijatelji sa Bogom; onda možemo da postignemo stvarnost našeg jedinstva sa Bogom.

Bog čuje
Duševne molitve tragaoca
Ne samo sa velikom spremnošću
Već i sa neposrednim jedinstvom.

Možemo li da odgovorimo na naša pitanja u našoj svakodnevnoj meditaciji?

Tokom meditacije ili posle meditacije mo`eš da dobiješ odgovor na sva pitanja koja imaš. Ako zaroniš duboko unutra, sigurno ćeš dobiti odgovor. Ali, kada dobiješ odgovor, molim te pokušaj da odrediš da li on dolazi iz duše, srca ili uma. Ako dolazi iz srca ili duše, imaćeš osećaj olakšanja, osećaj mira. Videćeš da nijedna protivrečna misao ne prati daj odgovor. Ali, ako odgovor ne dolazi iz srca ili duše, onda će um izbiti na površinu i suprotstaviti se ideji koju si primio.

Bog odgovara na moje molitve
Samo kada vidi
Da neću zloupotrebiti
Njegov Odgovor.

Koja je najvažnija stvar koju duhovni tragalac treba da zapamti?

Duhovni tragalac treba uvek da ima na umu da je od Boga i za Boga. Trenutno je on možda tragalac-novajlija, možda je početnik, pa za njega Bog ne može da bude ili ne mora uvek da bude životna stvarnost. Ponekad će aspirant biti sposoban samo da zamišlja Boga. Ponekad, uprkos svojim spoljnim naporima, neće moći da oseti Prisustvo Boga u sebi, a ponekad će možda zaboraviti i da Bog postoji. Ali, on mora da ima na umu da ima Izvor, i da je taj Izvor Svetlost, neograničena Svetlost, beskonačna Svetlost. On je bio ogrezao u uživanjima neznanja tokom mnogo godina. Ali, on mora da oseti da njegov Izvor nije neznanje; njegov Izvor je Svetlost i Blaženstvo. On je za taj Izvor i on se svesno trudi da se vrati svom Izvoru. Tokom povratka, on ispoljava Boga-Blaženstvo ovde na zemlji. Čak i sada, on je u odre|enom stepenu u neznanju, ali je uvek za Boga-Život i uvek je za Boga-Svetlost. Ako to može da zapamti, onda ima}e stalan osećaj zadovoljnosti u svom životu. Osećaće Svetlost, više Svetlosti, obilje Svetlosti, beskonačnu Svetlost u svom spoljašnjem i unutrašnjem životu.

Kako možemo da povećamo našu potrebu za Bogom?

To je veoma lako. Počni tako što }eš smanjiti svoje lične potrebe. Što više smanjiš svoje lične potrebe, brže ćeš povećati svoju potrebu za Bogom. Ako imaš deset želja, onda smanji taj broj na devet ili osam. Zatim, posle nekog vremena, svedi ih na sedam želja. Odmah ćeš videti da se, samo zato što si smanjio broj svojih želja, tvoja ljubav prema Bogu i tvoja potreba za Bogom povećala.
S druge strane, mi ponekad osećamo da nam od sveta ne treba ništa, već da mi trebamo svetu. Ta vrsta osećanja je podjednako loša. Ako pokušavamo da ispunimo potrebe sveta, otkrićemo da je to prosto nemoguće. Danas svet ima jednu potrebu; sutra će imati neku drugu. Bi}e to beskrajan niz potreba.
Mi ne trebamo svetu, niti svet treba nama kao takav, već nam treba Svevišnji u svetu. Tebi treba Svevišnji u tvom ocu, u tvojoj majci, u tvojim roðacima i u čovečanstvu. Ali, ako osećaš da ti trebaju ljudska bića kao takva, onda je to naprosto besmisleno. Nećeš dobiti ništa što ti treba od čovečanstva.
Vratimo se na tvoje pitanje. Tvoja potreba za Bogom će se trenutno povećati čim se smanji tvoja potreba da ispuniš svoje želje. Svaki put kada uspeš da odbaciš neku želju, videćeš da se tvoja snaga ljubavi i tvoja potreba za Bogom povećava.