Svaki čovek ima svoju predstavu o Bogu. Ako te predstava o Bogu kao Svetlosti zadovoljava, onda si savršeno u pravu kada o Bogu misliš kao o Svetlosti. Neko drugi će možda biti zadovoljan samo Bogom kao najsvetlijim bićem, kao najlepšim detetom. Svaka osoba treba da misli o Bogu prema svojim sopstvenim unutrašnjim sposobnostima i unutrašnjoj prijemčivosti.
Ako želiš da vidiš Boga u odreðenom obliku, ukoliko si Ga zadovoljio, onda će ti se On sigurno ukazati u tom obliku. Ako želiš da Ga vidiš sa osobinama, ukoliko si Ga zadovoljio, On će ti se prikazati sa osobinama. Ako želiš da Ga vidiš u Njegovom bezličnom Obliku, kao beskonačni Mir, Svetlost i Blaženstvo, onda će se On pojaviti i na taj način. Bog je više nego spreman da ti se pojavi u onom obliku kome si najviše posvećen.
I lični Bog i bezlični Bog su isti Bog. Lični Bog će ti doći sa telom. Biće blistav, beskonačno lepši od najlepšeg ljudskog bića na zemlji. Bezlični vid Boga je Njegova beskonačna Energija, beskonačna Svetlost, beskonačna Moć. Kada čovek stane pred tebe, on je ličan. Ali, onog trenutka kada ti pokaže svoju snagu ili sposobnost u bilo kom obliku, taj aspekt je bezličan. Slično tome, Bog je i ličan i bezličan; On ima oblik i bez oblika je. U isto vreme, Bog prevazilazi i oblik i bezobličnost.

Lični i bezlični,
Sa i bez oblika,
Bog Svevišnji
Obuhvata sve.

Nemoj pokušavati da priðeš Bogu svojim umom koji misli. To samo može da podstakne tvoje intelektualne ideje. Pokušaj da priðeš Bogu svojim srcem koje plače. To će probuditi tvoju duševnu, duhovnu svest.

Da li je za nas bolje da o Bogu mislimo kao o ličnom ili kao o bezličnom?

Lakše je prići Bogu u Njegovom ličnom vidu. Ako od samog početka pokušavamo da uðemo u bezličnog Boga, naš fizički um - koji je veoma prepreden - možda će pokušati da nas ubedi da Bog nije stvaran, ili možemo početi da fantaziramo. Mašta nije loša, ali to sve mogu biti umne fantazije. Ali, ako vidimo najsjajnije biće tik pred sobom i ako tada pokušamo da uðemo u srce tog bića, tamo ćemo takoðe videti bezoblično. Lakše je ako idemo od oblika ka bezobličnom.
Pretpostavimo da vidimo da neko stoji pred nama. Ako znamo da je ta osoba naš otac, onda možemo pokušati da vidimo koliko znanja, mudrosti i sposobnosti on ima. Ali, ako prvo pokušamo da proniknemo u njegovo znanje, a da ne mislimo o toj osobi kao o našem ocu, onda ćemo biti potpuno izgubljeni. Ako znamo da je to naš otac, odmah njegova naklonost i ljubav ulaze u nas i tada lako možemo da vidimo njegovu sposobnost. U tom trenutku, nemoguće nam je da razdvojimo njegovu sposobnost od njegove stvarnosti.
Komandant ima veliki bataljon, i u on ima moć da natera ceo bataljon da nešto uradi. On može reći samo jednu ili dve reči i tada, zahvaljuju}i snazi kojom upravlja, ostavlja ceo svet u zaprepaš}enju. On izgovara jednu reč komande i trenutno se njegova moć vidi svuda. Kada jednom vidimo njega i njegovu sposobnost, ne mo`emo da razdvojimo njegovu sposobnost od njegove stvarnosti. Isto je i sa ličnim Bogom. Kada Ga jednom vidimo i shvatimo odakle dolazi njegova ogromna sposobnost, ne mo`emo da razdvojimo njegovo Biće od te sposobnosti.
Hajde da najpre smatramo oblik stvarnim i da od oblika krenemo ka bezobličnoj stvarnosti. Ići ka bezobličnoj stvarnosti počev od oblika beskrajno je lakše od obrnutog procesa.

Čini mi se da na početku duhovnog puta vidimo Boga sa oblikom, a onda, kako rastemo u jedinstvo, On počinje da gubi Svoj Oblik. Da li je to tačno?

Ne, na žalost, ti grešiš. To je naša mentalna predstava, da je bezoblično nešto što je vrednije od oblika. Mi osećamo da je pre stvaranja Svevišnji bio bezobličan, a da je kasnije uzeo oblik da bi dospeo do nas. Ali, pogledaj Sunce. Iako je tako prostrano, kada ga pogledamo, ima oblik sićušnog diska. Zašto? Zato što ga gledamo iz velike, velike udaljenosti.
Slično tome, kada duhovni Učitelji, velike duhovne ličnosti ili Bogoostvarene duše siðu dole, oni otelovljuju najvišu beskonačnu Svest unutar sebe. Ali, kada doðu u svet oblika, oni su visoki sto osamdeset ili sto sedamdeset santimetara, pa čak i nižeg rasta. Da li mislite da su oni tada izgubili svoju unutrašnju visinu? Da li mislite da su oni tada izgubili svoju unutrašnju dubinu? Ne. Oni su kao ogromno Sunce koje odavde izgleda sićušno.
Kada se svest spušta u fizičko, to fizičko uzima neki oblik. Pojedinac je zapravo duša, a duša je predstavnik Boga. Duša je beskonačni Mir, Svetlost i Blaženstvo unutar Boga. Ali, mi ne vidimo dušu; mi vidimo samo veoma ograničeni okvir tela: toliko je visoko, toliko dugačko, toliko široko. Osećamo da je nešto, što je sa druge strane tela ili oblika, prostranije. Istina, to jeste prostranije, ali grešimo ako kažemo da je bezoblično značajnije od oblika.
Predstava da smo, što se više uspinjemo, više u kontaktu sa bezobličnim, nije tačna. Kada se uspinjemo, to ne mora obavezno biti ka bezobličnom. Mo`emo se uspinjati i ka vrhunski božanskom Bogu sa oblikom, koji ima bezgraničnu Naklonost, bezgraničnu Ljubav, bezgraničnu Brižnost - sve u beskonačnoj meri. Možemo dospeti s druge strane oblika uma, ali ne i van Svevišnjeg Oblika.
Bezoblično nije vrednije od oblika. Oni su podjednako važni. Posebno na početku, pre nego što ostvariš Boga, preporučljivo je da ideš preko oblika. Ako možeš da ideš preko oblika ka bezobličnom, tada ćeš biti srećan. Ali, ako pokušavaš da ideš preko bezobličnog ka obliku, uvidećeš da je to nemoguće. Prvo moraš da uðeš u vodu i da malo plivaš. Onda, kada postaneš veliki plivač, možeš da preplivaš more. Ali, ako pokušavaš da preplivaš more a da ne znaš da plivaš, udavićeš se.

Da li misliš da na nečije vizije Boga kao oblika utiče kultura u kojoj je odgajen?

Ponekad neko može imati viziju Boga na koju je uticala njegova tradicija ili kultura. Ali, ne mora biti tako. Kad zahvaljuju}i našoj težnji ostvarimo Boga, od Bogu zavisi kako će se pred nama pojaviti. U nekim zemljama ljudi imaju veoma čvrste predstave, čvrste stavove da će Bog biti ovakav ili onakav. Indijski bogovi i boginje imaju svakakve oblike. S druge strane, ima mnogo zapadnjaka koji uopšte nisu čitali indijske knjige, ali imaju iskustva indijskih kosmičkih bogova i boginja.
U isto vreme, ima mnogo Indijaca koji nisu proučavali “Bibliju” ili zapadnjačke svete spise, a videli su anðele i druge stvari. Ako je religiozna tradicija oblikovala neke umne pojmove o Bogu, tragaoci mogu videti Boga na taj način kada ostvare Istinu. U ostalim slučajevima, ono što vide može u potpunosti biti odreðeno Božjom sopstvenom Voljom koja deluje u i kroz njih.

Kada govoriš o Voljenom Svevišnjem Lično, kako zamišljaš Svevišnjeg?

To nije stvar zamišljanja; to je stvar iskustva. Ti možeš iskusiti Voljenog Svevišnjeg na neki odreðen način. Ja Ga mogu iskusiti na drugačiji način. Svaki od nas će, snagom svoje težnje, iskustva i ostvarenja, videti Svevišnjeg na drugačiji, ali krajnje uverljiv način. Ako tražim policajca i pronaðem nekoga u policijskoj uniformi, biću veoma zadovoljan. Pošto nosi uniformu, znaću da je to policajac. Ali, ako tražiš policajca, a znaš da je ta i ta osoba policajac, onda ćeš moći da mu priðeš čak i ako ne nosi uniformu. Slično, ako je neko već u skladu sa višom stvarnošću, imaće iskustvo Voljenog Svevišnjeg u jednom obliku, dok će neko ko ima iskustvo Najvišeg po prvi put možda to do`iveti na drugačiji način.
To je kao sa detetom čiji je otac sudija Vrhovnog suda. Kada dete vidi oca u običnoj svakodnevnoj odeći, ono još uvek zna da je njegov otac sudija Vrhovnog Suda. A kada ode u sudnicu i vidi svog oca u sudijskoj odori, ono još uvek zna da je ta osoba njegov otac. Ali, kada neko ko nije član porodice vidi sudiju na ulici, neće ga prepoznati. Slično tome, svaka osoba vidi Voljenog Svevišnjeg na poseban način koji će za nju biti potpuno ubedljiv.

Kakva su bila tvoja iskustva Boga?

Ja sam do`iveo Boga i u ličnom i u bezličnom obliku. U ovom trenutku, vidim Ga kao prostranstvo Svetlosti i Blaženstva. U sledećem trenutku On može uzeti oblik najsjajnijeg bića. Kada ostvarimo Najvišeg, vidimo da je On istovremeno ličan i bezličan. Kao voda i led, On može biti sa oblikom i bez oblika. Nekad je voda u tečnom stanju i možemo da plivamo u njoj. Drugi put je u čvrstom stanju i možemo da hodamo po njoj. U duhovnom životu, takoðe, nekad smo naklonjeni bezličnom vidu Najvišeg Apsoluta, a nekad smo naklonjeni ličnom vidu.
Najviši prevazilazi i lično i bezlično, ali istovremeno, On otelovljuje oba. Najviši je bezobličan, a u isto vreme On ima oblik. Ako bi trebalo da u jednoj rečenici objasnimo šta je On, morali bismo da ka`emo da je On i jedno i drugo, a sa druge strane, da prevazilazi i jedno i drugo. Ne možemo pojmiti Boga ljudskim umom. U početku, On je ovakav; onda je onakav. Onda doðe trenutak kad prevazi|e i jedno i drugo. Najviši je vazda prevazilazeća Stvarnost. Današnje Onostrano je sutrašnja početna tačka.

Kako se Svevišnji javlja tebi i kakva je priroda tvog odnosa prema Njemu?

Obično vidim Svevišnjeg u obliku zlatnog Bića, sasvim prosvetljenog i prosvetljujućeg Bića. Ovde na zemlji, kada kažemo da je neko dete izuzetno lepo, mi prosuðujemo njegov oblik. Ali, Svevišnji je beskrajno lepši od bilo kog ljudskog deteta koje možemo videti. Ovo je način na koji vidim Svevišnjeg kada razgovaram sa Njim. To je oblik koji mi je najdra`i.
Naš odnos je kao odnos Oca i sina. Iz svoje beskonačne Samilosti, On je upalio plamenove težnje u meni. Ovi plamenovi se penju visoko, više, najviše. Moja težnja nosi bezuslovnu ljubav, odanost i predanost.
Prisnost raða potcenjivanje u ljudskom životu, ali u duhovnom životu bliskost izmeðu tragaoca i Svevišnjeg Pilota samo raste po snazi i mogu}nostima. Bliskost ne može da umanji slatkoću, ljubav i brižnost koje teku izmeðu tragaoca i Svevišnjeg. Naprotiv, bliskost samo uvećava ove osobine. Kada imam posla sa ličnim vidom Svevišnjeg, On uvećava moju ljubav, odanost i predanost. On me čini svesnim šta On večno jeste. Što smo bliskiji sa Njim, tim više uspostavljamo naše vazda ispunjujuće jedinstvo sa Njim.
Lični aspekt ne može da stvori probleme iskrenom tragaocu. Kad dvoje ljudi postanu bliski, to često ne traje dugo, jer oni vide slabosti jedno u drugom. Ali, lični aspekt Svevišnjeg zna šta mi jesmo. On ne misli o nama kao o nesavršenima; on nas prihvata kao Svoje sopstvene beskonačne produžetke. On nam ne traži mane ni na fizičkom ni na psihičkom planu. On je taj koji nas nosi ka vazda prevazilazećoj Savršenosti.

Bog te uvek smatra
Svojim najdražim detetom,
Ali, gde ti je srce
Da to oseti,
I gde ti je um
Da u to poveruje?

Svakog dana, kad meditiraš, pokušaj da osetiš da si unutar Srca Boga, Unutrašnjeg Pilota. Mada nisi video Svevišnjeg, samo zamisli biće koje je potpuno zlatno. Zamisli da je ono tik pred tobom ili da si ti u Njegovom Srcu ili na Njegovom Krilu ili pred Njegovim Stopalima. Nemoj da zamišljaš da si star osamnaest ili četrdeset ili šezdeset godina. Ne! Zamisli da si star samo jedan mesec i da si u samom Srcu Svevišnjeg ili na Njegovom Krilu.

Svaki trenutak je prilika
Da misliš o Bogu
I da osetiš Božje Prisustvo.
U svemu što radiš,
Oseti da dodiruješ
Sam Dah
Svog Voljenog Svevišnjeg.

Potpuno sam zaboravio
Da je Bog star.
Mogao sam naučiti
Toliko toga od Njega.

Potpuno sam zaboravio
Da je Bog mlad.
Trebao sam Ga pozvati
Da doðe u moju srce-baštu
I igra se sa mnom.