Život tragaoca je život unutrašnje vere. Vera je nešto što nam stalno donosi poruku Onostranog. Vera je temelj našeg pravog života. Moramo imati veru u Boga; moramo imati veru u sebe. Ako verujemo samo u Boga, a ne i u sebe, ili ako verujemo samo u sebe, a ne i u Boga, onda ne možemo sti}i daleko.
Šta je naša vera? Naša vera je naš unutrašnji plač za Božjom Svetlošću i Blaženstvom u beskonačnoj meri. Naša vera je Božji prevazilazeći Osmeh, koji preobražava naš život i nosi nas iz mora neznanja u more mudrosti. Naša unutrašnja vera u Boga nam stalno pomaže da veoma brzo trčimo i da stalno prisiljavamo Boga da trči ka nama na najbrži mogući način. Pošto je Božja brzina daleko veća od naše brzine, kada načinimo jedan korak ka Bogu, mi vidimo da je Bog načinio devedeset i devet koraka ka nama. Onda se susrećemo.
Naša vera u Boga je veoma često uslovna; ali, Božja vera u nas je uvek bezuslovna. Mi započinjemo naše duhovno putovanje sa pedeset posto vere, govoreći: „Bože, daću ti ovo; onda mi Ti daj ono. Daću Ti svoju težnju; onda Ti meni daj Svoje Blagoslove."
Vera je oko koje vidi budućnost u neposrednosti sadašnjosti. Ako imamo veru u duhovni život, mi se ne spotičemo, ne hodamo, ne marširamo. Ne! Jednostavno najbrže trčimo. Ako nepokolebljivo verujemo u Boga, ako nepokolebljivo verujemo u Unutrašnjeg Pilota i u našu sopstvenu težnju, onda stalno najbr`e trčimo ka suðenom cilju.

Naša vera u Boga
Propisuje rešenja
Za svaki problem
Koji naš um stvori.

Moramo verovati da možemo da ostvarimo Boga, bilo u ovoj inkarnaciji bilo u nekoj budućoj inkarnaciji. Moramo imati veru da možemo da steknemo beskonačnu Svetlost, Mira i Blaženstvo. Moramo imati veru u našu težnju, u našu koncentraciju, u našu meditaciju i kontemplaciju. Jedino }emo tada posti}i cilj - Ostvarenje Boga i obogotvorenje ljudske prirode i zemaljske svesti.

Osećam da sam Božje dete, a takoðe osećam, na nesreću, da sam dete ube|enja, tradicije i svačega drugog. Da li je moguće da budem slobodan od svih prošlih ube|enja i da budem potpuno jedno sa Bogom?

Pomo}u iskrene težnju možeš se otarasiti mentalnih ube|enja ili svetovnih uverenja koje si gajila u svom srcu i umu. Možeš ih zameniti svojom spontanom svetlošću duše, koja se ose}a kao neminovnost ili trenutna ube|enost. Ti mo`eš da uspostaviš ovo osećanje neminovnosti i ube|enja, koje je zasnovano na svetlosti duše, u svom umu i srcu. Tada možeš da odbaciš takozvana svetovna uverenja kao što odbacuješ staru odeću.
Ne samo da je to moguće, već je i neizbežno; u stvari, to je neophodno radi Ostvarenja Boga. U suprotnom će ova stara uverenja u obliku društvenih naloga ili u obliku tradicionalne moralnosti sputati tvoj duhovni napredak.
U ljudskom ube|enju uvek postoji primesa sumnje. Pedeset posto će biti ube|enje, pedeset posto će biti sumnja; ili, mo`e da bude jedan posto ube|enja, a čak devedeset i devet posto sumnje. Ali, kada živiš u duši i kada te svetlost duše prosvetli, dobićeš samopouzdanje ne samo od same duše već i od dušinog potpunog pouzdanja, koje je potpuno jedno sa Božjom dinamičkom Stvarnošću i Božjom dinamičkom Vizijom. Tada mo`eš da prevazi|eš sva ube|enja i da budeš u neposrednom, stalnom jedinstvu sa Bogom, najvišom Stvarnošću.
Kada živiš u duši i izražavaš njenu najvišu Istinu, ne}e biti mesta za stara uverenja u tvom životu.

Tvoj um može biti okovan
Sumnjom,
Ali tvoje srce uvek vijori
Barjak pobede vere.

Šta misliš o ateistima?

Mi kažemo da je neko ateista zato što kaže da ne postoji Bog. Kada ode u tu krajnosti, on će videti da je njegovo negativno osećanje samo po sebi oblik pozitivnog osećanja. U krajnnjem slučaju, on kaže da ne postoji ništa. Ali, ono što on naziva “ništa”, za nas je nešto; a baš to mi zovemo Bogom.
Ponekad je nebo prekriveno oblacima i ne vide se zvezde ni mesec. Mi znamo da ćemo, pošto se oblaci raziðu, moći da vidimo mesec i zvezde. Ateista, me|utim, ne može da vidi iza oblaka, pa se zadr`ava na njima.

Da li nam vera pomaže da uzdignemo našu svest?

Svakoga dana nas spopadaju sumnje, i svakoga dana nas nadahnjuje vera koja nam daje energiju. Kada nas napadne sumnja, mi primećujemo da nam svest opada. Ne možemo da se širimo; sumnjamo u našu sopstvenu sposobnost, čak i u samo naše postojanje. Kada sumnja uðe u naš um rano ujutru, mi ne mo`emo da izaðemo iz naše sićušne mentalne sobe. Ali, kada nas nadahne vera koja daje energiju, osećamo da nam pripada ceo svet.
Svako ljudsko biće ima i sumnju i veru. Kad koristi oru|e svoje sumnje, ono oseća da je sve u njegovom životu ograðeno. U njegovom napretku dolazi do zastoja. Ali, kada koristi drugo oruðe, veru, ono oseća da leti visoko do najvišeg nivoa svesti i peva pesmu vazda prevazilazećeg Onostranog.
Svakoga dana mi možemo da se vežemo ili možemo da se oslobodimo. Hrane}i prete}u sumnju u sebi, mi svesno ili nesvesno pevamo pesmu ropstva. Kada se igramo sa našim prijateljem sumnjom, mi stalno iznova padamo sa drveta stvarnosti. Ali, kada zaronimo duboko unutra i iznesemo na površinu našu veru koja prosvetljuje srce i ispoljava dušu, mi se penjemo na drvo stvarnosti visoko, više, najviše.

Ti pitaš:
Koliko daleko te može odvesti vera?
Ja odgovaram:
Onoliko koliko želiš
Da vidiš Božje Večnosti
Beskonačni Osmeh.

Moramo biti verni i u unutrašnjem i u spoljašnjem životu. Kada smo verni i u unutrašnjem i spoljašnjem životu, mi osećamo da naša božanstvenost cveta laticu po laticu. Kada u|emo duboko u sebe, mi vidimo da postoji samo jedna osoba koja nam je stalno i večno verna, a to je Bog. Od pamtiveka nam je On bio veran, veran Svojoj tvorevini.
Ako sledimo duhovni život, prirodno je da ćemo želeti da po|emo Izvoru, a to je Bog. Želećemo da budemo isto tako božanski i veliki kao i Izvor. Ako je naš konačni cilj da postanemo božanski ili da postanemo sam Bog, onda moramo da budemo verni svetu u kome živimo. Moramo da u svakom trenutku obratimo pažnju na ono što govorimo i ono što mislimo. Kada nam misao doðe, ako je to božanska misao, onda moramo da osetimo da je to blagoslov koji je ušao u nas. Taj blagoslov moramo da ponudimo i svetu oko nas. Kad pouzdano i mirno ponudimo ovu božansku misao spoljašnjem svetu, mi time ispunjavamo Boga u sebi.
Ako sledimo put duhovnosti, moramo biti sto posto verni našoj stazi. Ako imamo duhovnog Učitelja, moramo biti sto posto verni njemu. Moramo biti verni našem unutrašnjem životu, stazi i Učitelju koga sledimo. Ali, doći }e dan kada ćemo shvatiti da možemo biti verni našoj unutrašnjoj disciplini, stazi i Učitelju samo kada smo verni sebi.
Kada našto učinimo, u tom delu moramo osetiti Bo`iji `ivot. Kada jedemo, moramo osetiti da je hrana Bog. Ako možemo da vidimo i osetimo Boga u svemu i da osetimo naše stalno jedinstvo sa Bogom, samim tim }emo biti verni sebi, a kada smo verni sebi, suðeno nam je da dobijemo ono za čime težimo.

Tragalac za vrhovnom Istinom
Ima samo jednu potrebu,
A ta potreba je
Bog koji osloba|a Zemlju
I ispoljava Raj.