Brige - mentalne, vitalne i fizičke - postoje. Ali, od nas zavisi da li ćemo ih prihvatiti ili odbaciti. Ako svoje brige nosimo u sebi, to znači da smo se dodatno opteretili i da umanjujemo svoju sposobnost. Ispravan pristup je da um uvek učinimo mirnim, rihim i smirenim. Ako možemo da imamo miran um, možemo da najbrže trčimo prema cilju. * Hajde da budemo praktični. Da li dobijate bilo kakvu dobrobit od svojih briga? Net Samo mučite sebe. Na primer, mnogi roditelji brinu za svoju decit Prirodno je da se o deci razmišlja sa pažnjom, ali ako brinete dan i noć, sama ta briga postaje nebožanska sila u vašem životu.

Treba da sebe uverite da, još samo pre nekoliko godina, deca uopšte nisu postojala u vašem životu. Ona su kao cveće koje ste ubrali sa drveta. Nećete ih zadržati zauvek. Svojim možemo smatrati samo one stvari koje trajno ostaju sa nama. Treba da osetite da ste ih dali Svevišnjem, i da je On preuzeo odgovornost za njihove živote. Na taj način možete da se ubedite da ne brinete o njima. Vi ste sto posto odgovorni da ponudite dobru volju svojoj deci, koja su najbliža i najdraža vašem srcu. Ali, da se brinete za njih, uopšte ne pomaže.

Mi brinemo zato što ne znamo šta će se dogoditi sutra, pa čak ni kroz nekoliko minuta. Trebalo bi, medutim, da osetimo da samo Bog zna šta je najbolje za nas. On će učiniti ono što je najbolje za nas u Svoj odabrani Čas. Ako možemo da osetimo da smo mi instrumenti, a da je On taj koji čini, nećemo se brinuti.

Postoji velika razlika između strepnje i opreznosti. To su dve razlicite dinamičke energije. Strepeći, vi uvek brinete o drugima, poredeći se sa njima, ili se pitajući možete li ispuniti njihova očekivanja. Ali, sa opreznošću, vi naprosto želite da uradite stvari najbolje što možete.

Postoji priličan broj stvari koje možete učiniti kad vas napadne strepnja. Na primer, ako trčite u trci, pokušajte da osetite da ste jedini trkač u trci. Pre nego što ispale startni pištolj, ne mislite o drugima. Mislite jedino da ćete trčati najbrže što možete. Na taj način ne može biti strepnje.

Ako nastupate pred publikom, osetite da vas sluša samo jedna osoba, i da je ta osoba dete od samo dve godine. To je Ijudski način da se prevaziđe strepnja. Božanski način je da zamislite Svevišnjeg pravo pred sobom. Ako vidite Svevišnjeg i osećate da ste vi takođe Svevišnji, kako se jedan Svevišnji može plašiti drugog Svevisnjeg? Ako se poklonite Svevišnjem unutar svake osobe u publici, istog trenutka ćete postati jedno sa svakim pojedinačno i nećete se plašiti.

Možete se otarasiti strepnje na kratko time što ćete je ignorisati, ali ako želite da je se trajno otarasite, treba da u nju unesete svedost. U početku, ako možete da ubedite svoj um da strepnja ne postoji, doživećete privremeno olakšanje. Ako ste makar i jedan dan slobodni od strepnje, postići ćete nešto. Ali, trajnog zadovoljstva ne može biti sve dok ne prosvedite strepnju. Strepnju možete prosvediti neprekidnim unošenjem svedosti u svoj sistem pomoću molitve i meditacije.