Iskrenot ide ruku pod ruku sa jednostavnosću. Iskrenost nije nesto što treba da se - nauči; ona dolazi duboko iznutra. Mi počinjemo plačem, unutrašnjim plačem. Nije majka naučila dete kako da plače. Ono to radi spontano. Kad mu treba mleko, ono plače. Kad iznutra plačemo najiskrenije i najduševnije, Unutrašnji Pilot, Svevišnji, sluša naš plač. Onda nas On prosvetijuje na Svoj sopstveni način.

Uvek možemo da znamo da li smo iskreni ili ne. Kad neko osećanje izbije na površinu iz najdubljih dubina našeg srca, ono će sigurno biti iskreno. Sa umom to nije slučaj. Um stalno opovrgava ideje koje su došle direktno iz samog uma. Ovog trenutka mislimo da je nešto istina i spremni smo da se borimo za to, a narednog trenutka otkrivamo da je to apsolutna laž. Kad je naša sopstvena spoznaja sumnjiva, a mi svoje tvrdnje zasnivamo na njoj, onda te tvrdnje postaju potpuno neiskrene.

Mi moramo da um ponudimo srcu. Ako je tačka usmerenja naše koncentracije srce, onda ćemo lako moći da osetimo da je ono sto izlazi na površinu sama iskrenost. U srcu se nalazi duša. Duša ne može da bude ništa drugo do bit}iea iskrenosti. više od toga, ona je btta duhovnosti.

Postoji jednostavan način da ostanete u srcu. Osetite da ste rasprostrli mrežu u koju je uhvaćen ceo svet. U toj mreži vi ćete dati radost svima, a oni će dati radost vama. Kad mislite na igranje, vi ste samo srce. Srce je radost, igra je radost i igrač je radost. Najzad, osetite da ima neko ko se s vama neprekidno igra kroz večnost. Taj neko je Bog, večito Dete.

Još jedan načln da ostanete u srcu je da osetite da je unutar vas božansko dete koje je veoma blistavo, beskrajno lepše od bilo kog Ijudskog bića. To dete je vaša duša. Najpre mislite o svojoj duši-detetu, a potom mislite o njenim potrebama. Njoj je potrebno mesto za život, a vaše srce je njeno najsavršenije prebivalište.

Jednom, kad je Mahatma Gandi bio mlad, jednom njegovom prijatelju je zatrebao novac i onje zamolio Gandija da mu pomogne. Gandi je najpre rekao "Ja nemam novca." Potom se složio: "Dobro, videću šta mogu da uradim." Gandi je ukrao komad zlata od svog brata i prodao ga. Potom je dao novac prijatelju. Posle toga se osećao jadno zato što je nešto ukrao. ^

On je uvek govorio sve svom ocu. Pred njiralnije imao tajni. lako je njegov otac bio veoma bolestan, i ležao je, Gandi muje napisao ceduljicu: "Ukrao sam komad zlata od svog brata i osećam se tužno i jadno. Molim te, oprosti mi."

Kad je otac pročitao cedulju, ustao je iz kreveta. Gandi se uplašio da će ga udariti. Ali, u očevim očima bile su suze. Gandi pomisli da se otac razočarao u njega zato što je ukrao nešto od sopstvenog brata, i da je to učinilo da se oseća još jadnije. Konačno, otac iscepa cedulju, dok su mu iz očiju tekle suze.

Gandi je uveravao oca: "Oče, nikad više neću ništa ukrasti. Ovo mi je prvi i poslednji put. Molim te, nemoj da plačes."

Duboko dirnut, otac mu odgovori: "Sine, ne plačem zato što si ti nešto ukrao, već zbog tvoje iskrenosti. Uvek si odan istini. Nikad nisam upoznao nekog tako iskrenog kao sto si ti. Ponosan sam na tebe."

Neki Ijudi su po prirodi iskreni, dok su drugi po prirodi neiskreni. Oni koji su, poput Gandija, iskreni od osvita svog života, blagosloveni su. Ali, oni koji su neiskreni, ne moraju i ne smeju da proklinju sebe. Oni mogu biti iskreni ako žele. Onog trenutka kad zaista požele da budu iskreni, Bog će im, iz svoje beskrajne Samilosti, pomoći.

Svako Ijudsko biće na Zemlji ima određenu iskrenost, jer je Bog u svakom pojedincu. Bog ima sve božanske osobine. Upravo zato što je Bog u nama, iskrenost je takođe u nama. Ako osećamo da nam nedostaje iskrenost, tu osobinu možemo da razvijemo, kao što sportista razvija svoje mišiće.

Jedan način da razvijemo iskrenost je kroz duševnu zahvalnost. Ako možete da se prisetite šta ste bili pre nego što ste zapoceli svoje duhovno putovanje, i vidite razliku između onog što ste bili tada i ovog što ste sada, automatski će u vama izbiti izvor zahvalnosti. Zahvalnosti kome? Svevišnjem, jer je On taj koji vas je nadahnuo i probudio vaš unutrašnji vapaj. Zahvalnost uvek otelovljuje iskrenost. Srce iskrenosti i život zahvalnosti uvek moraju ići zajedno.

Još, možete postati iskreniji jednostavno tako što ćete osetiti da vam iskrenost daje ogromnu radost. Radost koju dobijate od iskrenosti je neuporediva. Molim vas, pokušajte da se setite šta vam donosi život iskrenosti. Ako ste nekad slagali i bili uhvaćeni u laži, naravno da ste bili postiđeni i da ste se osećali jadno. Čak i da vas nisu uhvatili drugi, uhvatila vas je vaša savest. Sad, pretpostavimo da se upravo spremate da slažete. Istog trenutka se zaustavite i recite: "Kako to mogu da učinim? To će mi oduzeti svu radost." Tada to nećete učiniti. Otkrićete da time što se uzdi-žavate da učinite pogrešnu stvar dobijate beskrajno više radosti nego ako sebi dopustite da je učinite. Spontana unutrašnja radost koja dolazi od iskrenosti uvek će vam pomoći da uradite pravu stvar.