Bio jednom mladić po imenu Bopdeb, koji je bio najgori dak. Njegovi roditelji i učitelji nemilosrdno su ga grdili, ali to ništa nije pomagalo. Na kraju su učitelji odustali i izbacili ga iz škole. Bopdeb je bio tako glup da ni njegovi roditelji nisu hteli da ga zadrže. tako je jadni Bopdeb, osećajući se bedno, otišao od kuće i uputio se u obližnje selo.

Bopdeb je pošao da se moli i meditira svakog dana pod jednim drvetom blizu jednog jezerceta. Odade je posmatrao kako seoske žene nose prazne vrčeve do jezera i tu ih pune. ^ Bopdeb je primetio da žene napune vrčeve, stavftSe ih na kamene stepenike, a potom pođu da se kupaju u jezercetu. Pošto se osvež|lte, vraćale bi se kući sa punim vrževima.

Jednog dana, kad nikog nije bilo u blizini, Bopdeb je primetio da je onaj deo stepenika na koji su žene stavljale vrčeve bio niži od ostatka. Bopdeb reče sebi: "Pošto su žene često ovde stavljale svoje vrčeve, kamen se istrošio. Ako čak i kamen može da se istroši, šta onda ne valja u mojoj glavi?" Iž tog iskustva, onje spoznao šta znači istrajnost i strpljenje.

Bopdeb je počeo da se moli i meditira ozbiljnije, i kroz nekoliko dana opet je počeo da cita svoju knjigu stare sanskritske gramatike. Nekad je bio najgori učenik, ali sad je mogao da zapamti ono što bi pročitao. Nastavio je školovanje, i pomoću strpljenja i istrajnosti na kraju postao najveći stručnjak za sanskrit u Indiji, i to posebno za gramatiku.

Strpljenje nam nikad ne može biti nametnuto spolja. Ono je naše sopstveno unutrašnje blago. Kao i Bopdeb, i vi ćete jednog dana imati viziju šta strpljenje može da učini u vašem životu. Shvatićete da će vaši najdraži snovi biti preobraženi u plodonosnu stvarnost ako samo znate tajnu kako da odgajite drvo strpljenja u svom srcu.

Ako osećate da vaša meditacija nije tako duboka kao što bi trebalo da bude, ne odustajte. Ne možemo jesti najukusniju hranu svakog dana, pa opet jedemo. Slično tome, kad meditiramo, mi hranimo svoju dušu, svoje unutrašnje biće. Cak i ako ne možemo da nahranimo dušu svakog dana najukusnijom hranom, ne smemo da odustanemo. Bolje je da duši damo bar nešto nego da dopustimo da izgladni. Zato nikad ne odustajte; uvek nastojte da meditirate.

Treba đa imamo strpljenje jednog zemljoradnika. Seljak ore polje i obrađuje zemlju. Onda mora da čeka da Bog da kišu, tako da semenje može da proklija. Isto tako, u našem životu težnje, moramo da praktikujemo meditaciju, ali isto tako moramo da osetimo da se Božja milost spušta na nas kao kiša. Kad se Božja milost spusti, a naš Ijudski napor uspne, bićemo u stanju da uvek dobro meditiramo.