Ljubav je čisti i zračni plamen. Kad sledimo put Ijubavi, mi nalazimo da je naš duhovni život, unutrašnji život, krajnje zadovoljavajući. Ništa ne može biti veće od Ijubavi. Ljubav je život, a sam život je spontani nektar i blaženstvo.

Ako Ijubav znači da posedujemo nekog ili nešto, onda to nije prava Ijubav; to nije čista Ijubav. Ako Ijubav znači da dajemo, i postanemo jedno sa svime, sa čovečanstvom i božanstvom, onda je to prava Ijubav. Prava Ijubav je naše potpuno jedinstvo sa predmetom Ijubavi i sa onim ko poseduje Ijubav. Ko je taj ko poseduje Ijubav? Bog.

Koga mi volimo? Mi volimo Svevišnjeg u svakom pojedincu. Kad volimo telo, mi ograničavamo sebe; kad volimo dušu, mi oslobađamo sebe. Duša u svakom pojedincu, Svevišnji u svakom Ijudskom biću, je ono što volimo.

Možete da svesno date čistu Ijubav drugima ako osetite da dajete deo svog životnog daha kad s njima razgovarate ili mislite o njima. Vi nudite životni dah upravo zato što osećate da ste vi i ostatak čovečanstva potpuno i nerazdvojno jedno. Gde postoji jedinstvo, sve je čista Ijubav.

Božanska Ijubav je najbrži put da ostvarimo Najviše. Um je odigrao svoju ulogu. Sada svet vapi za blagom srca, a to je Ijubav. Ako sledimo put srca, videćemo da duboko u srcu prebiva duša. Istina, svedost duše prožima celo telo, ali postoji posebno mesto gde duša prcbiva najveći deo vremena, a to je srce. Duhovno srce je smešteno u sredini grudi. Ako želimo da steknemo slobodan pristup duši, treba da usmerimo svoju pažnju, svoju koncentraciju, na srce. Ono je centar čiste Ijubavi i jedinstva.

Duhovno srce možete da dosegnete pomoću koncentracije i meditacije. Ako želite da to uradite, treba da se svaki dan nekoliko minuta koncentrišete samo na srce. Treba da osetite da nemate glavu, da nemate noge, da nemate ruke; imate samo srce. Kad boravite u umu, život vam izgleda kao parce suvog drveta. Ali, kad boravite u srcu, život se može pretvoriti u more čiste Ijubavi i blaženstva. Ako svoju svest možete da održite u srcu, postepeno ćete početi da doživljavate spontano osećanje jedinstva. Kad odnegujete duhovno do srca, videćete da na njemu raste spontana Ijubav prema Bogu i spontano jedinstvo sa Božjom tvorevinom.

Bio jednom jedan dečak po imenu Rameš, čiji su roditelji bili ne samo bogati, već i veoma dobrodušni. Rameš je bio dobar đak. Svakoga dana je učio od devet ujutru do podne. Od podne do jedan bi prekinuo, a potom bi opet učio od jedan do tri.

Učenici su donosili hranu u školu i kad bi došlo vreme ružku, ručali su. Jednoga dana Rameš je opazio da njegov drug Gopal već nekoliko dana ništa ne jede za ručak. U stvari,

Rameš priđe svom prijatelju i upita ga zašto ništa ne jede. Gopal reče: "Majka nije mogla ništa da mi spremi. Relda je da u kući nemamo ništa."

Rameš rece: "Ne brini. Podeliću sa tobom."

"Ne, ne mogu da uzimam tvoju hranu," rekao je Gopal.

"Naravno da možeš," bio je uporan Rameš. "Moji roditelji mi daju mnogo više hrane nego što mi treba." Gopal je naposletku pristao, i nekoliko nedelja su dva dečaka delila Ramešov ručak.

Potom je jednoga dana Gopal prestao da dolazi u školu. Rameš se zabrinuo. Kada je upitao Učitelja zašto je njegov prijatelj napustio školu, učitelj mu je odgovorio: "On potiče iz siromašne porodice. Njegovi roditelji ne mogu da mu plaćaju školarinu."

Rameš se rastužio zbog svog prijatelja. Kada se škola završila, uzeo je od učitelja Gopalovu adresu i otišao kod njega. Rameš je molio prijatelja da se vrati u školu, rekavši da će zamoliti svoje roditelje da plaćaju skolarinu. Gopalove roditelje je duboko dirnula njegova dobrota i Gopal se vratio u školu. Gopalov otac je bio star čovek. Kroz nekoliko godina je umro. Po njegovoj smrti, porodica je zapala u potpunu bedu, i Rameš ih je izdržavao sopstvenim novcem. Kada se Gopalova sestra ozbiljno razbolela, porodica nije mogla da plati bolničke račune. Opet im je Rameš pomogao. On je na svaki mogući način bio prijatelj i staratelj Gopalove porodice.

1 Rameš i Gopal su završili srednju školu i pošli su na koledž. Jednoga dana Gopal reče Ramešu: "Reći da mi je srce ispunjeno zahvalnošću prema tebi je krajnje nedovoljno. Volim te više od sopstvenog života."

Rameš mu kaza: "Prijatelju moj, ako me voliš, to mi je više nego dovoljno. Nije potrebno da me volis više od svog života."

Gopal reče: "Ali, ja te volim i hoću to i da ti dokažem." Potom je uzeo perorez i posekao se po ruci. Potekla mu je krv. Onda je nekoliko kapi svoje krvi položio pred Ramešova stopala.

Rameš reče: "Šta to radiš?" Dodirnuo je otvorenu posekotinu na Gopalovoj ruci, položio nekoliko kapi krvi na svoje srce i rekao: "Ovo je mesto za krv tvog života. Ja ti dajem svoje zemno blago u obliku materijalnog bogatstva. Ti meni dajes Ijubav svog srca, koja je nemerljivo nebesko bogatstvo."