U običnom Ijudskom životu, Ijubomora je uobičajena. Mi nismo svesni činjenice da Ijubomora može da uništi sve naše mogućnosti i razori naše unutrašnje sposobnosti. Zato ne pokušavamo da prevazidemo ili pobedimo Ijubomoru.

Mi smo Ijubomorni na Ijude zato što imaJu određene sposobnosti, ili su postigli stvari koje mi nismo bili u stanju da uradimo. Ali, pogledajmo dokle nas Ijubomora može dovesti. Ljubomora nikad ne može da proširi našu svest. Naprotiv, vidimo da zajedno sa Ijubomorom u nas ulazi ograničenost. Kad u nas uđe ograničenost, i nesavršenost, njen prijatelj, dolazi s njom. Za nesavršenošću uvek dolazi uništenje. Kad postanemo Ijubomorni na druge, mi otvaramo vrata za ta tri brata - ograničenost, nesavršenost i uništenje - da udu jedan za drugim.

Ima jedna indijska narodna priča o Ijubomori. Veliki mogulski car Akbar imao je mimstra, koji je takođe bio i dvorska luda. Zvao se BarbaL Jednom, iz zabave, Akbar upita Barbala: "Kako to da na mom dlanu nema dlaka? Dlaka ima po celom mom telu. Kako to da na mom dlanu nema ni jedne?"

Barbal smesta odgovori: "To je zato što u ruci uvek imaš mnogo novca, i razdaješ ga okolo. Tvoji dlanovi se stalno taru, pa se i dlake skinu."

"Ali, kako to da ti takođe nemaš dlaka na dlanovima?" - upita Akbar.

Barbal lukavo odgovori: "Upravo zato što stalno dobijam novac od tebe, i moji dlanovi su otrti. Ti mi stalno daješ novac; ja ga stalno uzimam; zato nemam dlaka na dlanovima."

"Ali, šta je s onima koji ne dobijaju novac od mene kao ti? Zašto oni nemaju dlaka na dlanovima?"

"0, to je zato što su veoma Ijubomorni. Ljubomorni Ijudi uvek misle o novcu koji ti daješ i koji ja dobijam od tebe. Oni takode trljaju ruke u očekivanju da će dobiti nešto novca. Oni stalno gore od Ijubomore i pohlepe, i zato stalno trljaju dlanove. Zato ni oni nemaju dlaka na dlanovima."

Akbar je bio veoma uveseljen i zadovoljan; ali su oni koji su slušali Barbala bili strašno postiđeni od njegove optužbe, pa su od stida pognuli glave.

Postajući Ijubomorni na ono što darodavac daje, ili što darovani prima, nikad ne možemo steći radost ili mir uma. Kad nam zaprete Ijubomora ili druge negativne sile, moramo da osetimo da unutar sebe imamo najsnažnijeg prijatelja, a taj prijatelj je duša. Potražimo zaštitu pod božanskim krilima duše. Prizovimo dušu i molimo se za njeno vođstvo. Ako prizovemo tog prijatelja, naravno da će se duša boriti protiv negativnih sila za naš račun; duša će nas spasti, zaštititi, prosvediti i usavršiti.

Kakva je razlika između Ijubomore i divljenja? Kod iskrenog divljenja, vi imate osećaj da imate ideal u životu. Možda niste u stanju da učinite ono što je neko drugi učinio; ali, vi se divite njemu i njegovom delu. To znači da imate spontanu revnost da postignete ili izrastete u samu tu stvar koju je on postigao. Ova vrsta iskrenog divljenja nije znak inferiornosti. To je, opšte uzevši, često znak medusobnog prepoznavanja dve duše.

Ljubomora je nešto sasvim drugačije. Ako ste Ijubomorni na nešto §to je drugi postigao, osećaćete da biste mogli da tu osobu probodete, samo kad biste imali priliku. Možda ćete se truditi da sakrijete svoju Ijubomoru, jer osećate da ćete bilo u unutrašnjem, bilo u spoljašnjem svetu, biti uhvaćeni na delu. Ali, samo prisustvo Ijubomore u vama je krajnje štetno.

Ponekad se Ijubomora javlja iz osećanja nadmetanja. Mi želimo da nadmašimo postignuća drugih. Ali, hajde da se ne takmičimo sa drugima da bismo pokazali svoju nadmoć. Hajde da umesto toga mislimo o tome da je neophodno da sami napredujemo. Hajde da nadmašimo svoje sopstvene sposobnosti. Najbitniji je naš stav, kao pojedinca. Mi treba da osetimo da prevazilazimo svoje sposobnosti ne da bismo stekli slavu, već da uvećamo svoje mogućnosti i podignemo nivo sveta. Potom, sa posvećenim i duševnim srcem, treba da svoja postignuća ponudimo Bogu, koji je Izvor.

Postoje razni praktični načini da se pobedi Ijubomora. Obični Ijudski način je da čovek kaže sebi: "Mogu da pevam daleko bolje nego ta osoba, ali ne pevam jer ne želim da gubim vreme." To je lukav nacin da sebe navedete da osetite da ste bolji od date osobe. Duhovni način da pobedite Ijubomoru je da osetite da ste jedno sa osobom koja je predmet vaše Ijubomore. Na primer, ako je neko bolji glumac od vas, osetite da ste vi taj koji glumi. Na taj načtp možete da pobedite Ijubomoru i da istovremeno proširite sopstvenu svest. c

Kad Ijubomora jednom nestane, istog trenutka ćemo osetiti da je osoba na koju smo bili Ijubomorni sada naš savršeni prijatelj. Osetićemo Ijubaznost i Ijubav prema njoj. Na kraju, osetićemo olakšanje što je bolna strela Ijubomore uklonjena iz našeg sklopa.

Kad uspostavimo jedinstvo sa Izvorom, kojt je Bog, ne možemo biti Ijubomorni ni na ^ koga. Ako osećamo da jl naša stvarnost Bog, onda je svaki pojedinac kao deo našeg ^— svesnog, posvećenog, odanog duhovnog tela. Ako su svi oni delovi mog tela, onda su deo mog postojanja. Kako mogu da budem Ijubomoran na njih? Ako uspostavimo nerazdvojno jedinstvo sa Izvorom, problem Ijubomore će lako biti rešen.

Bićete u stanju da pobedite Ijubomoru tako sto više volite Boga. Možda ste Ijubomorni na nekoga zato što je sjajan fotograf. A opet, on može biti Ijubomoran na vas zato što ste vi sjajan novinar. Takva vrsta Ijubomore nikad se ne okončava. Postoji, međutim, treći faktor koji je odgovoran za vas obojicu, a to je Bog. Ako volite Boga i postanete jedno sa Njim, bićete u stanju da se poistovetite sa sposobnostima drugih. Ako postanete jedno sa Izvorom sposobnosti, onda se pitanje Ijubomore ne postavlja. Ako zaista želite da pobedite Ijubomoru, onda volite Jednog koji je dao sve sposobnosti i vama i drugima.

Ako svoje vreme provodimo gajeći negativne misli o nekome - Ijubomoru, sumnju ili bes - tada mi, zapravo, tu osobu činimo svojim gospodarem. Treba da veoma pazimo koliko vremena provodimo misleći na druge, a koliko misleći na Svevišnjeg. Ako gubimo vreme misleći na druge svojom sumnjom, besom, i drugim negativnim silama, onda će naš sopstveni napredak biti odložen.

Ako želimo da svoj napredak učinimo brzim, ne bi trebalo nikoga da kritikujemo niti da loše govorimo o bilo kome. Imamo dovoljno sopstvenih problema. Kad nekoga kritikujemo, mi na površinu iznosimo probleme sa kojima se on bori. Hajde da ne kritikujemo; hajde da težimo samo za svojim sopstvenim savršenstvom. Mi ćemo biti odgovorni za sebe, a druge pustimo da budirodgovorni za sebe. Na taj način, svako će imati obilnu slobodu da dostigne svoj cilj.

Nije, zapravo, sam osećaj straha, ili sumnje, ili Ijubomore, to što čini da se osećamo jadno, već naknadne posledice, kad postanemo svesni šta smo učinili. Pošto smo od tih naknadnih efekata propatili mnogo puta, treba da odmah preduzmemo nešto da se izlečimo. U Indiji, kad se Ijudi razbole od malarije, lekari prepisuju kinin. Kinin je vrlo gorak. Kad gajite Ijubomoru, tada je meditacija kao kinin, vrlo gorak i opor. Ali, ako znate da će vas ta meditacija-lek izlečiti od vaše groznice sumnje, straha i Ijubomore, najbolje je da je primenite.

Pre nego što počnete da meditirate, recite četiri stvari: "0 strahu, nestani iz mogživota! Sumnjo, nestani iz mog života! Ljubomoro, nestani iz mog života! Nesigurnosti, nestani iz mog života! Ne trebate mi i nikad mi nećete trebati!" Tada će svi oni izaći iz vas i pitati:

"Ko ti treba?"Vi ćete odgovoriti: "Želimjedino meditaciju. Želimjedino Boga. Dokazje što mogu da živim bez vas, ali vi ne možete da živite bez mene. Strahu, ti ne možeš da živiš bez mene, zato si došao i potražio utočište u mom telu. Ljubomoro, ti ne možeš da živiš bez mene; zato si došla i našla utočište u mojoj životnoj energiji. Sumnjo, ti ne možeš da živiš bez mene; zato si došla i našla utočište u mom umu. Nesigurnosti, ti ne možeš da živiš bez mene; zato si došla i našla utočište u mom srcu." Kad se tim silama suprotstavite na božanski način, on^će reći da im je ispod časti da ostanu u vama: "Ako možeš da živiš • 0-bez nas, zašto mi ne bismo mogli da živimo bez tebe?" upitaće, a potom će otići. Tada ćete imati savršenu meditaciju.