Kao što nada predstavlja moć, i očekivanje predstavlja moć. Mi očekujemo mnoge stvari od sebe i od sveta. Očekivanje dobrih stvari ima opravdanja. Na nesreću, očekivanje cesto pokušava da se pogađa sa Bogom. Prikriveno, mi očekujemo da će nam Bog dati nešto samo zato što se molimo i meditiramo. Takve ideje ne smemo da gajimo, jer ako se naše očekivanje ne ispuni, postajemo frustrirani, besni i destruktivni.

Očekivanje je zemaljski ograničeno i ograničavajuće. Na kraju, mi moramo odigrati svoju ulogu bez ikakvog očekivanja ili ličnog priznanja. Ono što će tada preostati biće najslađa nada. Nada je nešto slatko, božansko i ohrabrujuće. -Kad se nečemu nadamo, ali to ne dobijamo, mi ne postajemo Ijuti ili frustrirani, jer je unutar nade božanski dodir. Mi znamo da naša današnja nada predviđa sutrašnju stvarnost, i iz te spoznaje možemo da crpemo ogromnu snagu.