Samilost je duhovni magnet. On nas privlači prema drugima. Kad upotrebimo svoju samilost i brižnost, vidimo da već deluje jedan unutrašnji magnet.

Samilost se zasniva na saosećajnom jedinstvu. Ako me boli koleno, ja stavim ruku na njega i osećam se brižno prema svom kolenu. Zašto? Zato sto osećam da je moje koleno sastavni deo mog sopstvenog postojanja. Slično tome, ako osećamo jedinstvo sa nekim, samilost dolazi veoma lako. Ako osećamo patnje drugih kao svoje sopstvene, ako smo voljni da budemo deo života te osobe, tad naša samilost, brižnost i druge božanske osobine smesta izbijaju na površinu.

Obično takozvana samilost koju jedna osoba nudi drugoj uključuje osećaj odvojenosti i inferiornosti. Onaj ko misli da ima samilosti oseća se nadmoćnim, onaj ko prima samilost oseća se inferiornim. Neki Ijudi žele da nas navedu da osećamo da su oni čistiji i duhovno jači od nas. Oni osećaju da nam ukazuju samilost, ali to uopšte nije samilost.

Istinska samilost ne dolazi od osećanja nadmoćnosti, već od jedinstva. Ako postoji osećanje jedinstva, sigurno će tu biti i sve što je božansko, nadahnjujuće, prosvedjujuće i ispunjujuće. Istinska samilost obuhvata sve naše dobre osobine: našu dobru volju, našu nesebičnost, našu spremnost i voljnost da budemo na službi čovečanstvu. Bićemo u stanju da ponudimo te dobre osobine ako imamo jedinstvo sa drugima.

Bez obzira gde srno, magnet Božje Samilosti nas privlaČi. Na Božju žalost, mi se plašimo da budemo uhvaćeni Njegovom Samilošću. lako mnogi Ijudi vole Boga, oni Ga se takođe i boje. Ako učine nešto pogrešno, osećaju da će ih Bog kazniti. Bog nas voli bezuslovno. Kad se bavimo duhovnim životom, to nikad ne bi smelo da bude iz straha. Gde postoji jedinstvo, ne može biti straha.

Ako se plašimo Boga, kako ćemo uopšte biti u stanju da nešto dobijemo od Njega? Ako se dete plaši oca, ono će ga izbegavati. Ali, ako dete voli svog oca, onda ono oseća da će otac upotrebiti svoju snagu ne da ga udari, već da ga zaštiti.

Ako svesno osećate da ste učinili nešto pogrešno, onda pomoću svoje molitve i meditacije jednostavno potrčite ka svom večnom Ocu. On će vam ukazati svoju krajnju Samilost i poništiti vašu grešku. Božja Samilost će izmeniti vašu sudbinu.

Božja Milost je za sve, kao sunčevi zraci. Sunce je uvek tu, ali šta mi činimo? Držimo vrata i prozore zatvorene da izbegnemo sunčevu svedost. Tada ne dobijamo blagoslove od jutarnjeg sunca. Slično tome, Božja Milost se stalno spušta, ali mi ne držimo vrata svog srca stalno otvorena kako bismo toj Milosti dopustili da uđe u nas sklop.

Vi možete spustiti Samilost Svevišnjeg u svoje biće jednostavno tako što ćete plakati kao dete. Kad dete plače, ono zna da će majka dotrčati da mu da ono što mu treba. Ako dusevno plačete duboko iznutra, onda će vaš vapaj sigurno čuti Bog Majka i Bog Otac.