Moramo da budemo oprezni kad koristimo reč "pomoć". Hajde da umesto toga koristimo reč "služenje". Kad nekom služimo, imamo poniznost. Međutim, kad osećamo da nekom pomažemo, ponos, taština i ego smesta izbijaju u pi-vi plan. Kad pomažemo, osećamo da smo sposobniji od nekog drugog, a kad nam pomažu, osećamo da imamo

manje sposobnosti. U pomoći postoji osećanje nadmoćnosti ili manje vrednosti. Ali, kad duševno služimo, ne može biti ponosa, jer se ne osećamo nadmoćno. Tad osećamo da služimo Svevišnjeg u drugima. Kad služimo, navodimo drugu osobu da oseti prisustvo Svevišnjeg unutar sebe. Pravo služenje obavlja se s poniznošću, i ono dolazi samo sa istinskom i stalnom težnjom.

Ako želimo da živimo u svetu i radimo za svet, naš stav bi trebalo da bude stav posvećenog služenja. Data nam je zlatna prilka da služimo drugima, a za to bi trebalo da budemo zahvalni Bogu.