Danas je najbrži put srca

Pitanje: Da li bi prokomentarisao različite metode postizanja oslobođenja koje su odgovarale različitim erama?
Šri Činmoj: Hajde da se bavimo samo sadašnjošću. Nisi ostvario Boga u prošlosti, tako da ti prošlost ne može pomoći. U sadašnjosti ili u budućnosti ćeš postići oslobođenje. U tvom trenutnom stanju evolucije, ono što ti najviše treba su ljubav i posvećenost. Postoje tri glavne staze do Bogoostvarenja: karma joga, staza nesebičnog služenja; đnana joga, staza znanja i mudrosti; bakti joga, staza ljubavi, posvećenosti i predanosti. U današnjem dobu, božanska ljubav je najbrži način da se ostvari Najviše. Um je odigrao svoju ulogu, naročito na Zapadu. Zapad je ponudio svetu mnoge velikane uma, ali trenutno ovom svetu treba više bogatstva u srcu, a to je ljubav. A duboko u srcu je duša.

Duša je svuda unutar nas, istina. Svetlost i svest duše prožimaju celo naše telo, od glave do pete. Ali znamo da postoji i određeno mesto gde naša duša boravi, u najvećoj dubini srca. Nečija kuća može da ima mnogo soba, ali vlasnik većinu vremena provodi u jednoj sobi. Iako mu pripada cela kuća i sve je prožeto njegovom svešću, postoji jedna soba gde provodi većinu svog vremena. Ako želiš da budeš u najbližem kontaktu sa vlasnikom, moraš ostati baš u toj sobi. Vlasnik našeg bića je duša. Ako želimo slobodan pristup duši, moramo usmeriti svoju pažnju, svoju koncentraciju, na srce. Kad budemo u stanju da primimo svetlo duše, moći ćemo da najbrže napredujemo.

Sve staze su pojednako važne, nema beznačajne staze. Ali, vreme je važno. U zapadnom svetu uvek brinemo o vremenu i brzini. Nekad smo morali biti zadovoljni brzinom konja. A sad vidimo koliko su brzi mlazni avioni! Odavde do Indije možemo doći raznim prevoznim sredstvima. Najbrže ćemo, međutim, stići ako idemo avionom. Pošto u spoljašnjem životu pridajemo toliku važnost brzini, apsolutno je neophodno da joj pridamo istu važnost i u unutrašnjem životu. Ako je neko sposoban da najbrže trči, zašto bi puzao ili samo hodao? Ako ima sposobnost, neka trči najbrže i dosegne Cilj što pre.

Bog već sedi na Svom Prestolu duboko u našim srcima. Ako želimo da najbrže napredujemo, ako želimo da dosegnemo Najviše što pre moguće, onda moramo slediti stazu srca, a to je ljubav, posvećenost i predanost. Dakle, hajde da ovde na Zapadu ne mislimo o prošlosti, o tome šta su radili vedski proroci ili drugi duhovni velikani. Hajde da mislimo o sebi i o tome šta možemo uraditi za svoje vlastito savršenstvo i za savršenstvo sveta. Moramo da znamo da nikad ne možemo popraviti stanje u svetu dok čovečanstvo ne bude usavršeno iznutra. Da bismo bili savršeni, moramo ući u najveću dubinu svojih srca da bi svetlost naših duša mogla izaći na površinu. Neophodno je da se kupamo u svetlu naše duše i onda zračimo tim svetlom, nudeći ga zarad prosvetljenja svesti sveta. Dakle, na trenutnom nivou, želeo bih svakom tragaocu da sledi stazu srca, što znači ljubav, iskrenu ljubav, božansku ljubav, bezuslovnu ljubav.

Obična ljudska ljubav je uvek puna očekivanja. Sa svojom ljudskom ljubavlju osećamo: “Uradio sam toliko mnogo za tu osobu, sigurno će uraditi nešto za mene”. Ali u božanskoj ljubavi nema očekivanja, jer znamo da nam je Bog već dao sve dobre osobine koje nam trebaju. Ako meditiramo, otkud je ta sposobnost došla? Došla je direktno od Boga. Toliko ljudi na svetu ne meditira, ali mi meditiramo. Naša meditacija je poklon Božje Milosti. Davno pre nego što smo se upustili u meditaciju, davno pre nego što smo postali svesni duhovnosti ili Stvarnosti, On nam je dao težnju, On nam je dao svetlost, On nam je dao iskrenost. On nam je dao sve, On je sve uradio bezuslovno za nas. Hajde da sad uradimo isto za Njega. Hajde da se molimo, hajde da meditiramo, hajde da uradimo sve da povećamo svoju težnju. A istovremeno, hajde da čekamo da nam Bog pruži ostvarenje u Njegovom odabranom Času. To možemo uraditi samo ako sledimo stazu srca.

U duhovnom srcu nema zahteva. Majka daje i daje i daje svom detetu, jedostavno zato što ga voli. Ako je dovoljno sretna, kad dete odraste, daće joj sve zauzvrat. Vrlo često, međutim, ono ne uzvrati. Ima svoj život. Ali dok majka daje, Bog je blagosilja. Svetlost, naklonost i druge božanske osobine koje ona daje svom detetu su same po sebi blagoslovi. U duhovnom životu treba da volimo Boga na taj način, bez očekivanja. Molićemo se i meditirati, a On, koji nam je dao moć da se molimo i meditiramo, bez sumnje će nam dati Njegovo najukusnije voće, ostvarenje, u Njegovom vlastitom času.

Da se vratim na tvoje pitanje, u današnjem svetu je najbrža staza srca, a ne staza uma ili intelekta. Ti dani su prošli, oni su odigrali svoju ulogu. Pa sad, ako želimo da najbrže trčimo u ovom svetu, onda je staza srca ta koju treba da sledimo.

 

Izvor: Šri Činmoj, “Sjaj težnje i tok posvećenosti”, 1. deo