Pozitivan pristup napretku

Nije potrebno da prolazimo kroz negativne aspekte života: sumnju, strah, strepnju, ljubomoru. Ako hoću da idem ka svetlosti i ako mi je cilj da stignem do svetlosti, zašto bi mi trebalo da idem kroz tamu? Ako se moj cilj nalazi na severu, zašto bi trebalo da prvo idem na jug, pa se onda vratim na sever? To je besmisleno. Međutim, stvar je u tome što duhovni život vrlo često nije uvek obasjan suncem. Ako idete stazom predaje, stalne predaje, božanske predaje Božijoj Volji, onda to postaje suncem obasjan put. Ali, pošto mi ne možemo da se stalno i svesno predajemo Božijoj Volji, vrlo često upadamo u teškoće. Nebo našeg uma je prekriveno oblacima, strahom, sumnjom, strepnjom, brigama i tako dalje. Kad nas te nebožanske sile ugroze ili odlože naš napredak, mi se borimo protiv njih našom unutrašnjom verom, našom unutrašnjom odlučnošću, našom hrabrošću i težnjom koja se uspinje. Ako osećamo da moramo da prolazimo kroz negativne sile i hranimo ih da bismo ih prevazišli, onda se varamo. Ako hranimo zmiju u nama i osećamo da će nas jednog dana ta zmija ostaviti, grdno se varamo. Zmija će nas ujesti i ubiti. Nebožanske sile nisu ništa drugo do zmije i divlji tigrovi u nama. Dakle, ako hranimo tigra u nama, mislite li da će tigar biti zadovoljan nama i reći: „Pošto si me hranio dugo vremena, hajde da ti dam slobodu. Možeš da ideš“? Ne, neće biti tako.
Zato uvek treba da trčimo prema svetlosti, ako nam je svetlost cilj. Ako nam je cilj savršenstvo, onda treba da trčimo ka savršenstvu. Ali, ako ostajemo u nesavršenstvu i čekamo da nas nesavršenstvo oslobodi iz svog zatvora, nikad nećemo stići do svog cilja. Za iskrenog tragaoca, uvek je preporučljivo da prihvati pozitivan aspekt života, da oseća: „Ja sam Božije dete. Ja ću da težim. Izrašću u Božiju sliku i priliku“. To je pozitivan pristup.
Bog je u svemu. Bog je u svetlosti; Bog je i u tami. Ali, mi nastojimo da preobrazimo tamu u svetlost. Bog je u prljavoj vodi; Bog je isto tako i u čistoj vodi. Zato moramo da koristimo sposobnost razlikovanja. Ako popijemo prljavu vodu, otrovanu vodu, umrećemo. A opet, ako pijemo čistu vodu, ugasićemo žeđ.
U duhovnom životu se uvek trudimo da razlikujemo dobro od lošeg i da ostanemo samo sa dobrim. Potom će doći vreme kad nećemo hteti da ostavljamo loše po strani; poželećemo da preobrazimo loše u dobro, tamu u svetlost. Ali, ako ostanemo u tami, nećemo moći da tamu preobrazimo u svetlost. Ako ostanemo u svetlosti, ne samo da ćemo imati mogućnost, nego i uverenje, garanciju, da ćemo na kraju moći da tamu preobrazimo u svetlost. Ako mnogo godina boravim u osvetljenoj sobi, onda će čitavo moje biće biti prosvetljeno i preplavljeno svetlošću. I ako tad uđem u neosvetljenu sobu, ta soba će odmah biti osvetljena samim mojim prisustvom.
Dakle, mi nastojimo da najpre dođemo do svetlosti, a potom od svetlosti dolazimo do tame. U suprotnom, ma koliko godina da ostanemo u tami, nećemo moći da vidimo lice svetlosti. Istina, Bog je u svemu; i u tami ima malo svetlosti. Ali, Božije živo Prisustvo je jasnije, više ohrabrujuće, inspirativnije, više prosvetljujuće u određenim stvarima. Bog je u životinjama. A ako verujemo u reinkarnaciju, moramo reći da smo i mi nekad bili životinje. Ali, sada mi svesno težimo. U životinjskom životu nismo težili svesno, pa se nećemo vraćati u životinjsko carstvo, čak i ako je Bog i tamo. Ne. Poći ćemo korak napred; to jest, hteli bismo da uspostavimo božanski svet, Carstvo Nebesko. Jedino ako budemo mogli da donesemo svetlost odozgo, sva je prilika da ćemo, gledano na duže staze, moći da preobrazimo naš ljudski život, koji je napola životinjski, u božanski život, a negativne aspekte života u više i ispunjujuće stvarnosti.

Iz knjige: Šri Činmoj govori, deo 5


besplatni kursevi meditacije

banner meditacija 225

Koristeći kontakt formular, možete se prijaviti za besplatno pohađanje kursa meditacije. Obavestićemo Vas o vremenu i mestu održavanja najbližeg vašem mestu boravka.

buttons prijava

posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 18