Bilo da je učenik spolja blizu Učitelja ili ne, vrata Učiteljevog srca otvorena su mu dvadeset i četiri sata na dan. Ako učenik pokuca na vrata svoga Učitelja, Učitelj će mu otvoriti. Ali kada pokuca, mora da kuca sa iskrenom težnjom, a ne sa zahtevima svoje životne energije. Ako doðe sa zahtevima vitala, Učiteljeva vrata mu se nikada neće otvoriti. Ali, ako doðe sa težnjom, zadovoljiće svog Učitelja više nego što može i da zamisli, pa će mu se i na slabašno kucanje vrata širom otvoriti.
Učenik može da zadovolji Učitelja na njegov sopstveni način ili na svoj način. Kada Učitelj želi da bude zadovoljen na svoj način, to ne znači da je autokrata. To znači da on zna kako Svevišnji želi da bude zadovoljen. Kada se radi o pravom Učitelju, onda je Učiteljeva volja jedno sa voljom Svevišnjeg.
Učenik najbolje može da zadovolji svoga Učitelja ako ništa ne očekuje od njega. Tada on samo daje i daje; potpuno i bezuslovno daje sebe. Na žalost, kada učenik nešto da, vrlo često odmah zauzvrat očekuje nešto odreðeno. To je zato što živi u svetu uzimanja i davanja. Meðutim, duhovni život nije pijaca. Učitelj zna šta je najbolje za učenika i kada je najbolje vreme da mu to da. Ako Učitelj nešto daje kada tome nije vreme, samo može da razbije učenikovu unutrašnju posudu umesto da prosvetli neprosvećenu učenikovu svest.
Učiteljeva moć će sigurno prosvetliti učenika ako je ovaj prijemčiv. Ako učenik nije prijemčiv, onda mu Učiteljeva pomoć nije ni od kakve koristi. Naprotiv, samo će mu naneti štetu. Ali, ako učenik dozvoli Učitelju da deluje na svoj način, koji je Božanski način, Svevišnji u Učitelju će moći da oblikuje Učenika u skladu sa Božanskom voljom.
Postoje četiri glavna načina na koje se učenici trude da zadovolje Svevišnjeg u svom Učitelju. Prvo, ima onih koji žele da Svevišnjeg u Učitelju zadovolje onako kako to Svevišnji želi. Kako to mogu da urade? Snagom svoje težnje i meditacije oni ulaze u svog Učitelja i primaju poruku koju on želi da im prenese, a potom se trude da deluju u skladu sa njom. Ili, puštaju da Učitelj uðe u njih, pa da pokušavaju da prime njegove poruke. Učitelj svakodnevno komunicira sa dušama svojih učenika, hraneći ih Svetlošću, Mirom i Blaženstvom. Svakodnevno Učitelj dušama govori kako da zadovolje Svevišnjeg, a duše prenose poruke svesnom umu učenika. Potom učenici prihvataju ili odbacuju poruku.
Pošto, na žalost, veći deo učenika nema sposobnosti da sve vreme ulazi u Učitelja ili ne može da prima Učiteljevu poruku, svom svojom iskrenošću, odanošću i ljubavlju oni se trude da zadovolje Učitelja na način koji smatraju najboljim. Mogu da osete da će Učitelj, ako za njega učine to i to, biti veoma zadovoljan. To je, bez sumnje, dobar stav, jer se oni najiskrenije trude da zadovolje Svevišnjeg u Učitelju, u skladu sa svojom sposobnošću ili u skladu sa snagom svoje težnje. Oni se ne trude da obmanu svoga Učitelja niti da mu stvaraju probleme. Jedino se trude da Svevišnjem služe onako kako smatraju da je najbolje. Prvi način je daleko nadmoćniji ali i ovaj drugi pristup je, takoðe, dobar.
Postoji i treći način. Ovde učenici smatraju da će, ako im Učitelj kaže da nešto urade, to i uraditi, a ako Učitelj kaže da nešto ne rade, to neće učiniti. A potom, ako nešto krene naopako, jadni Učitelj mora da snosi svu krivicu. Ako stvari krenu kako treba, njihov ego odmah izbija na površinu i kaže: „Moja težnja je zaslužna za ovaj uspeh.“
Duhovni Učitelj takvim učenicima kaže: „Ako ja kažem: uradite to i to, dobro je da to uradite, jer to je ono što vaša duša želi da uradi. Ali, kada biste to uradili na osnovu snage svog unutrašnjeg jedinstva, stekli biste mnogo više radosti jer biste osetili da ste sami otkrili istinu.“ Učitelj je već otkrio istinu za njih. A sada je na učenicima da u najskrovitijem kutku svoga srca otkriju da je ono što oni žele i ono što želi njihov Učitelj jedno te isto. Možete imati utisak da on greši ili da možda ne vidi istinu. On istinu vidi, ali morate znati da on razmatra mogućnost, pa je ponekad potrebno da promeni svoje gledište.
Pravi učenici su oni koji u svakom trenutku vide istinu očima svog Učitelja i osećaju istinu Učiteljevim srcem. Nema osećaja odvojenosti izmeðu pravog učenika i pravog Učitelja. Pravi učenici su već uspostavili svoje jedinstvo sa Učiteljem na svim nivoima svesti, od najvišeg do najnižeg ili plaču i trude se da uspostave neodvojivo jedinstvo sa njim. Oni ne koriste um da bi procenjivali da li je Učitelj u pravu ili ne: koriste srce da bi postali jedno sa Učiteljevom mudrošću. Ako neko oseća iskrenost i istinitost Učiteljevih reči, obavezno će steći Učiteljevu svest. Pravim učenicima ne treba da se objašnjavaju razlozi zašto je Učitelj nešto rekao ili uradio. Oni uvek osećaju da njihov Učitelj radi ono pravo i znaju da sve to radi za njih. I više od toga, pravi učenik je u svakom trenutku spreman da se zajedno sa svojim Učiteljem bori protiv neznanja. On će osetiti da se Učitelj bori protiv neznanja ne radi sopstvenog spasenja, već radi učenikovog spasenja.
Spoznati Boga nije isto što i jesti bananu ili piti čaj. To je nešto zaista teško! Ali, onoga dana kada budete spoznali Boga, Svevišnjeg, videćete da je cena koju ste platili preniska. Cena spoznaje Boga nikada nije odgovarajuća. Sada je cena apsolutno previsoka, nema nijednog učenika koji će reći da sena nije visoka. A kada spoznate Boga, videćete da vam je vaš Guru pomogao u tolikoj meri da je cena bila veoma niska.
Svaki tragalac mora svom dušom, svesno, odano i bezuslovno da svoju volju preda Volji Svevišnjeg. Kada želja od njega traži da uradi jedno, a težnje nešto drugo, mora da životnu snagu punu zahteva i um pun sumnji preda volji srca koje teži i duše koja prosvetljuje. Ponekad čitavo biće želi da se odjednom preda i uskoči u more Božanske Stvarnosti, ali sumnjičavi um kaže: „Budi oprezan! Umesto bisera, možeš da naiðeš na neku opasnu vodenu životinju.“ Tada čovek mora da zanemari um. Kada kod učenika postoji nekakvo oklevanje, on je zaista izgubljen. dana on će te dovesti do cilja.“ Više od ovoga Učitelj ne treba da kaže.
Kada Učitelj nešto kaže učeniku, on to čini za njegovo lično dobro. Na žalost, veoma često, kada Učitelj govori, učenik misli da on za to ima neki motiv. Čak i ako učenik nema takav osećaj, često će Učiteljeve stavove prihvatiti sa najvećim unutrašnjim otporom. Šta da uradi nesrećni Učitelj? Ako nastavi da ćuti, učenik misli da je Učitelj ravnodušan prema njemu. On kaže: „Učitelju nije stalo do mene; stalo mu je samo do drugih. Meni ništa ne govori.“ Ali čak i ako je učenik u unutrašnjem svetu mesecima i godinama vapio za Učiteljevim savetom, kada mu Učitelj kaže da uradi ovo ili ono, odmah se usprotivi. Čitavom svetu kaže: „Učitelj je tražio da uradim ovo, zato to i radim. Što se mene tiče, niti mi to treba, niti to želim. Radim to samo da zadovoljim Učitelja.“ U unutrašnjem svetu učenici vape za nečim, a u spoljašnjem svetu krive Učitelja što im je to dao.
Duhovni Učitelj pokušava da zadovolji svoje učenike na svim nivoima. Ponekad uspeva, a ponekada ne. Nekada su njime potpuno zadovoljni, a drugi put uopšte nisu. On se najodanije trudi da ih zadovolji u spoljašnjem svetu, u vitalnom svetu, u mentalnom svetu, u intuitivnom svetu i u svetu duše. Većina njegovih učenika možda nije svesna tih unutrašnjih svetova, ali su svesni spoljašnjeg sveta u kome žive.
Učitelj ne može uvek da zadovolji svoje učenike. Ponekad učenik oseća da Učitelj nije dobar ili da ne mari za njega ako mu ne daje ono što želi. Meðutim, ako mu Učitelj daje ono što želi, učenikova duša će biti nesrećna i proklinjaće Učitelja. A Svevišnji će smatrati da je Učitelj odgovoran. Reći će da Učitelj svesno odlaže napredak svog učenika. Ako dete želi da jede otrov, majka mu ne daje otrov samo da bi mu udovoljila.
Svaki duhovni Učitelj ima tri vrste učenika: prave učenike, lažne učenike i fanatične učenike. Fanatični učenici u suštini ne veruju u ono što Učitelj kaže. Oni nemaju nepokolebljivu veru u svog Učitelja, a svetu žele da pokažu kako je imaju. Insistiraju na tome da ceo svet poveruje da je sve što njihov Učitelj kaže najuzvišenije Jevanðelje. Oni sami, meðutim, nemaju ni trunku istinske vere u njega. Fanatični učenici jedino žele da pokažu svetu koliko vere imaju i koliko su bliski svom Učitelju.
Lažni učenici misle da Učitelju čine veliku uslugu svaki put kada nešto urade za njega. Misle da se Učitelj davio, a da su ga oni bezbedno izneli na obalu. Iako ti ljudi možda na svoj način imaju u sebi pravu iskrenost i težnju, oni nisu pravi učenici.
Oni kojim je teško da prihvate Učiteljev sud, takoðe su lažni učenici. Oni misle da istina treba da se opravda i da se mentalno razume. Ako im Učitelj nešto kaže, odmah će upitati: „Zašto? Zašto? Zašto?“ Uvek će tražiti objašnjenje. Ako i sve dotle dok njihovi umovi ne budu uvereni da je ono što im je njihov Učitelj rekao istina ili da dolazi od Svevišnjeg, neće učiniti ništa od onoga što njihov Učitelj traži od njih. Ako Učitelj takvu poruku treba da ponavlja da bi uverio umove nekih učenika, ako čitavog života treba da nastavi da objašnjava svoje ponašanje, nikada ništa neće moći da uradi za te učenike. Oni gube svoje dragoceno vreme, kao i što Učitelj gubi svoje. Um može da se uveri samo na sekundu. Učitelju će možda trebati sati da uveri um, a posle kratkog vremena on će ponovo početi da sumnja u njega.
Vrlo često ovi učenici ne žele pravo objašnjenje. Oni samo žele da pokažu svoju „ogromnu mudrost“. Ili, osećaju da su njihova pitanja prvi put postavljena i da će sama pitanja ostati besmrtna. Hteo bih, meðutim, da kažem da su sva pitanja na ovom svetu već postavljena i da je na sva pitanja već dat odgovor. Kada učenik postavi pitanje, on izmeni samo nekoliko reči u odnosu na prethodno postavljeno pitanje. A kada Učitelj odgovara na pitanje, on isto tako menja samo nekoliko reči. Ovde na Zemlji ništa nije novo. Već milion puta milioni tragalaca su postavili sva pitanja i na sva pitanja su pravi duhovni Učitelji već odgovorili. To nije ništa novo. Mi samo koristimo drugačije izraze, drugačije reči, drugačije idiome.
Ako Učitelj kaže nešto što mentalno ne razumete, meditirajte na to. Doći ćete do razumevanja unutrašnjeg značenja Učiteljeve izjave. Ali, ako pronalazite greške ili tražite odgovarajuće mentalne odgovore, samo ćete zadovoljavati svoju mentalnu znatiželju. Istovremeno, bukvalno zagaðujete čista srca onih koji su uspostavili svoje jedinstvo sa Učiteljem ili žele da ga uspostave. Sa najviše duhovne tačke gledišta, ako Učitelj kaže da je nešto crno, tada će njegovi učenici osetiti da je to crno čak i ako je belo. U ovom trenutku vi govorite kako je crno crno, a belo belo. Meðutim, ako sa najviše duhovne tačke gledišta ostvareni Učitelj nešto vidi kao crno i ako možete da uðete u njegovu svest i isto to vidite kao crno, onda ćete u tom trenutku uspostaviti svoje unutrašnje jedinstvo sa Učiteljem. A to je početak spoznaje Boga.
Svojim učenicima kažem: „Ako osećate da je vaš način sagledavanja istine snažniji i realniji, mogu da se složim sa vama da bih izbegao komplikacije. Ako kažem: „Uradi ovo“, a ti kažeš: „Ne, ne, to je pogrešno“, odmah ću se složiti sa tobom. Znam da ne grešim, ali ne želim da raspravljam. Jednostavno ću sačekati da se tvoja duša ispolji i učini da osetiš da sam bio u pravu. Ponekad učenici misle: „Šta Guru zna o tome?“, ili: „Šta on zna o spoljašnjem životu?“. U redu, ja ću onda ćutati. Ipak, jednoga dana će njihove duše izbiti na površinu i reći im da sam bio u pravu, da sam apsolutno bio u pravu. U duhovnom životu u svakom trenutku stremimo ka cilju. Dok ide ka golu, fudbaler se ponekad pretvara da će loptu šutirati desnom nogom. Ako vidi da je sa njegove desne strane veoma opasan protivnik, odmah će promeniti nogu, šutiraće levom i postići gol. Tada, samo zato što je izgledalo da će šutirati desnom nogom, neki ljudi odmah pomisle: „Vidiš, nije mogao da postigne gol desnom nogom, desna noga mu nije sposobna. Zato je šutirao levom.“ Ono što je na kraju važno jeste da je gol postignut. Da li je neko pri tome koristio levu ili desnu nogu, nema nikakvog značaja.
Ono što je važno, to je da se ostvari Cilj i da se učini da i vi stignete do Cilja. Pravi Učitelj će vas nepogrešivo dovesti do Cilja. Meðutim, ako Učitelj naiðe na veliko protivljenje odreðenom pristupu, izmeniće ga.