Spoznaja Boga je samospoznaja u najvišem značenju te reči - svesna spoznaja svog jedinstva sa Bogom. Sve dok ostajete u neznanju, osećaćete da je Bog neko ko poseduje beskonačnu moć, dok ste vi najnemoćnija stvorenja na Zemlji. Onog trenutka kada spoznate Boga, uviðate da ste vi i Bog apsolutno jedno i u unutrašnjem i u spoljašnjem svetu. Spoznaja Boga predstavlja vaše poistovećenje sa vašim apsolutno najvišim Ja. Kada možete da se poistovetite sa svojim najvišim Ja i zauvek ostanete u toj svesti, kada to možete da otkrijete i ispoljite po sopstvenoj želji, tada ćete znati da ste ostvarili Boga.
Proučavali ste knjige o Bogu i rekli su vam da je Bog u svima nama, meðutim, u svom svesnom životu niste spoznali Boga. Za vas su to samo mentalne spekulacije. Ali, kada spoznate Boga, svesno znate šta je Bog, kako on izgleda i šta želi. Kada ostvarite samospoznaju, boravite u Božjoj svesti i govorite sa Bogom oči u oči. Boga vidite i u konačnom i u beskonačnom, vidite ga i kao ličnog i kao bezličnog. To nije mentalna halucinacija ili mašta, to je neposredna stvarnost. Ta stvarnost je istinitija od činjenice da vas sada vidim tu, pred sobom. Kada se čovek obraća drugom ljudskom biću, uvek meðu njima postoji veo neznanja, mraka, nesavršenosti, nerazumevanja. Ali izmeðu Boga i unutrašnjeg bića onoga ko ga je spoznao ne može da bude nikakvog neznanja, nikakvog vela. Bogu zato možete da govorite jasnije, prisnije, otvorenije nego ljudskom biću.
Božansko postoji u ljudskom. Ne moramo da živimo u himalajskim pećinama da bismo dokazali svoju božanstvenost. Tu božanstvenost možemo da ispoljimo u svom običnom, svakodnevnom životu. Na žalost, skloni smo verovanju da je duhovnost nešto nenormalno jer u ovom svetu neukosti vidimo tako malo duhovnih ljudi. Meðutim, prava duhovnost znači prihvatanje života. Prvo treba da prihvatimo život takav kakav jeste, a potom da svojom težnjom i spoznajom pokušamo da obogotvorimo i preobrazimo lice sveta.

Ostvareni Učitelj je kao čovek koji je veoma vešt u penjanjima i silaženju sa drveta. Kada Učitelj siðe, ne gubi ništa, jer zna da će sledećeg trenutka ponovo moći da se popne. Pretpostavimo da dete pod drvetom kaže: „Molim te, daj mi najukusniji mango.“ Učitelj će jedan odmah doneti dole, a potom će se ponovo popeti na drvo. Čak i ako mu više niko ne zatraži mango, on će sedeti na drvetu i čekati.

Ako spavaš dubokim snom, a neko te štipa i viče: „Ustaj! Ustaj!“, on ti ne čini uslugu; naljutićeš se. Meðutim, duhovni Učitelj te neće uznemiravati; neće od tebe tražiti da ustaneš. Ostaće pored tvog kreveta i čekati dok se ne probudiš, a u trenutku kada se probudiš kazaće ti da pogledaš u sunce.
Ako ovde na zemlji neko ima nešto da pruži, a drugi to ne želi da uzme, prva osoba se ljuti. Ona kaže: „Ti, budalo! To što ti dajem je za tvoje dobro.“ Grdiće drugu osobu i biće veoma nezadovoljna ako se njena ponuda ne prihvati. Kod duhovnog Učitelja je to drugačije. On će doći sa svojim bogatstvom, ali ako čovečanstvo to ne prihvati, neće ga prokljinjati. Čak i ako ga čovečanstvo vreða i govori ružno o njemu, neće se žaliti Bogu. Svojom neograničenom strpljivošću će reći: „U redu, danas spavate. Možda ćete sutra ustati i pogledati šta imam da vam ponudim. Čekaću vas.“
Pravi duhovni Učitelj neće ništa izgubiti ako Zemlja odbaci ono što on ima, jer je dobro utvrðen u svom unutrašnjem životu i unutrašnjoj svesti. Pored toga, ako čovečanstvo prihvati njegovu ponudu, on opet ništa ne gubi. Što više daje, to više dobija od Izvora. To ne važi za obične tragaoce i lažne Učitelje. Ako oni nešto daju, ne mogu da to nadoknade. Ali, Učitelj koji je u vezi sa neograničenom sposobnošću u unutrašnjem svetu, kao svoj izvor ima beskrajni okean. Beskrajni unutrašnji okean ne može se isprazniti.

Neki Učitelji su veoma izbirljivi i žele samo duše koje su potpuno posvećene, koje snažno teže i koje su apsolutno predodreðene za duhovni život. Na primer, Šri Ramakrišna je želeo samo ograničeni broj učenika i bio je vrlo odreðen u tome koga će prihvatiti. Neki Učitelji, meðutim, kažu: „Svako ko bilo šta želi da nauči o duhovnom životu dobrodošao je u moju zajednicu. A onda neka svako napreduje poruku preneti do tragaočeve spoljašnje svesti i istina će se spoznati.
Učitelj je kao okean. Kada učenik uskoči u okean Učiteljeve svesti, on se tada očisti od svih svojih nečistoća i oseća trenutno olakšanje. Možda ćete upitati: „Gde odlaze nečistote i nesavršenosti kada uðu u Učitelja?“ Učitelj ih ubacuje u Univerzalnu Svest. Posle nekoliko minuta ili jednog sata ili posle nekog odreðenog vremena, sve to odlazi od njega. Ponekad ih Učitelj uopšte ne preuzima, već ih jednostavno direktno predaje Svevišnjem. Učitelj blagosilja učenika u ime Svevišnjeg, kao njegov direktni predstavnik, pa prema tome to na njega nema uticaja.
Kada Učitelj preuzima učenikove nečistote, to ne znači da je učenik od njih izlečen. Sutra će učenik opet doći sa istim nečistim mislima i nebožanskim idejama, jer te neprosvetljene osobine nije pobedio u sebi. Danas šalje Učitelju svoja ograničenja, a sutra će ih ponovo nagomilati. Dakle, kada učenik svoje nesavršenosti daje Učitelju, treba da se potrudi da od njega primi što više svetlosti. Ako u svojoj unutrašnjoj posudi može da zadrži Mir, Svetlost i Blagoslove koje mu Učitelj nudi, onda će moći da se bori protiv daljih nesavršenosti u svom životu. Ako i sve dok učenik nije u stanju da zadrži blago koje dobija od Učiteljevih blagoslova, neće moći da ostvari čistotu niti da ostvari istinski unutrašnji napredak, a pogotovo ne da spozna najvišu transcendentalnu Istinu.

Tradicionalno su Učitelji imali običaj da kažu: „Ako nešto poseduješ, učenici moraju da doðu. Ne ide bunar žednome, već žedan bunaru.“ To je sasvim tačno ako je žedna osoba odrasla. Ali ako osećate da je žedna osoba samo dete, onda je to sasvim nešto drugo. Beba plače u svojoj sobi, a majka trčeći mora da doðe da je nahrani. Majka ne kaže bebi: „Moraš ti da doðeš do mene zato što želiš nešto od mene.“ Ne, majka ostavlja sve i trči svojoj bebi. Na isti način, u duhovnom životu neki Učitelji osećaju potrebu da izaðu u svet, jer smatraju da je u svojoj svesti spoljašnji svet samo beba. Ti Učitelji osećaju da ima puno dece koja plaču za duhovnim životom, duhovnom mudrošću, duhovnim savršenstvom, ali koja ne znaju gde i kako da ih pronaðu. Zato Učitelji idu iz mesta u mesto i nude svoju svetlost sa ciljem da služe onome što je božansko u čovečanstvu.
Kada svet vapi za unutrašnjom hranom, ako smo u stanju, treba da ga nahranimo. Ako imam sposobnost da vam nešto dam i ako isto tako imam sposobnost da se pojavim pred vama, zašto bih onda morao da vas prizivam k sebi? Ako sam u stanju da stanem pred vas i da vam dam duhovnu hranu koju želite, to moram i da uradim.