Šri Ramakrišna (1836 - 1886) je bio zastupnik Bhakti Joge, staze ljubavi i samopožrtvovanja Bogu. Njegov život je bio ispunjen pobožnom težnjom - težnjom za Bogom, jednom čistom dečjom spontanošču povezanom sa jednim očinskim učeščem u životu svojih učenika. Sri Ramakrishna je realizirao Boga najpre na Hinduističkom putu; tada je stupio i na put Hriščanstva i na put Islama kako bi istinu spoznao i sa tih strana. Sri Ramakrishna je imao veliko poštovanje prema svakom putu ka Bogu i pokušao je uvek da naglasi ono zajedničko, ono ujedinjujuče. Veliku sva|u učenjaka njegovog vremena, da li Bog ima oblik ili ne, izmirivao je uvek svojim vi|enjem da Bog istovremeno ima oblik i bezobličan je.

Sri Ramakrishna je na zapadu postao poznat pre svega kroz svog učenika Svami Vivekanada koji je 1893 uzeo učešča sa velikim uspehom na jednom svetsko mkongresu o religiji u Čikagu. Vivekananda je bio prvi veliki exponent indijske duhovnosti koji je došao na zapad. On je doneo jedan pokret čiji se kraj ne da sagledati.

O njegovom putu:

Spasenje nije moguče za ćoveka sve dok on ima želja, sve dok on ćezne za zemaljskim stvarima.

Ako želiš da realiziraš Boga, tada proćisti prvo razum. Bog se spušta u ćisto srce.

Moramo biti neumorni za Bogom. Bog če besumnje uslišiti našu molbu, ako smo neumorni za njim.

Neumornost je sva tajna. Bez obzira kojom stazom idemo, da li smo hinduisti, muslimani, hriščani, sakti, vaishnavi ili brahmani, najvažnija je neumornost. Bog je naš unutrašnji vo|a. Svejedno je da li idemo pogrešnim putem - treba samo da budemo neumorni za njim. Tada če nas on sam dovesti na pravi put.

ćežnja je kao rumenilo jutarnjeg neba: nakon jutarnjeg rumenila sledi sunce. ćežnju sledi pogled Boga.

Bog obitava u nama. Kada to znamo, najra|e bi napustili sve i molili se njemu sa ćežnjivim srcem.

ćovek mora da radi. Samo tada može da vidi Boga. Ne možemo razviti nikakvu ljubav prema Bogu ili postiči Božji pogled, ak one radimo. Rad znaći meditacija, molitva i slićno.

Kroz nesebićan rad raste u srcu ljubav prema Bogu. Tada čemo ga tokom vremena realizirati kroz njegovu milost. Bog može da se vidi, sa njim se može razgovarati kao što ja razgovaram sa vama.

ćemu koriste hodoćasna putovanja kada ljubav prema Bogu može biti postignuta ovde gde jesmo? Hodoćašča su beskorisna, ako nas ne osposobe da postignemo ljubav prema Bogu. Ljubav prema Bogu je nešto esencijalno i neophodno.

Vera i predanost. Bog se lako realizuje kroz predanost. Dostižemo ga u ekstazi ljubavi.

Bog se ne može realizirati kroz naućne diskusije. Potrebna je vera i ljubav. Kad ćovek ima veru u Boga, tada ne treba više da se boji, ćak ako je poćinio najgore grehe.

Ko danonočno kaže: “ja sam grešnik, ja sam grešnik” stvarno če postati grešnik. Zašto je potrebno da razgovaramo o gresima i paklu i o takvim stvarima? Ako ćovek ponavlja ime Božje njegovo telo, njegov razum i sve postače ćisti; ko stalno misli na Boga, može upoznati njegovu pravu prirodu.

Da bi se doostigao Bog neophodni su neki povoljni uslovi: društvo svetih ljudi, mogučnost razlikovanja i blagoslov jednog pravog ućitelja.

Postoji jedan znak savršenog znanja. ćovek postaje čutljiv ćim to postigne.

Nije dobro imati osečaj: moja je religija ispravna, a druge su pogrešne. Ispravan stav je ovaj: moja je religija ispravna, ali ja ne znam dali su druge religije ispravne ili pogrešne.

O ulozi ućitelja:

Postoji samo jedan Guru: Sat - Chit - Ananda (Postojanje - Svesnost - Blaženstvo). Samo on je ućitelj. Možemo dobiti milione ljudskih Gurua. Svi hoče da budu ućitelji, ali ko mari za to postane ućenik?

Niko pod suncem nije moj ućenik - naprotiv: ja sam ućenik svih ...

Pre svega, teško je ućiti drugoga. ćovek može samo tada da podućava ako mu se Bog otkrije i da mu nalog.

Ljudi koji su sami neznalice i poćinju podućavati druge su kao slepac koji vodi slepca. Umesto da ćine dobro, stvaraju nedače. Nakon što smo realizirali Boga, stićemo unutrašnji pogled. Samo tada možemo dijagnosticirati duhovnu bolest jednog ćoveka i podućavati ga.

Svet je polje delatnosti. Znanje stićemo kroz delo. Guru ući ućenika da neka dela ćini, a druga da ostavi. Zato ući ućenike da delaju bez žudnje za rezultatom. Nećistoča razuma če biti razorena kroz izvršenje obaveze.

Ako na tebe padne milost Gurua, ne može biti više straha. On če ti dati do znanja štasi, štaje tvoja stvarna priroda. ćim ućenik uvežba malo duhovne discipline, Guru mu objasni sve. tada ućenik sam razume štaje stvarno, a šta nestvarno.

Svi ćvorovi neznanja bivaju rešeni u jednom trenutku kroz milost Gurua.

Sat - Chit - Ananda je samo Guru. Ako ćovek u obliku Gurua može u tebi probuditi duhovnu svest, tada možeš biti siguran da je Bog Apsolutni uzeo taj ljudski oblik radi tebe. Guru je kao neki pratilac koji te vodi za ruku. Nakon što smo realizirali Boga, ne možemo više razlikovati ućenika od Gurua. Odnos izme|u njih dvoje ostaje samo dotle postojan, dok ućenik ne vidi Boga.

Moramo imati poverenja u reći Gurua. Guru nije ništa drugo do Sat - Chit - Ananda. Guru je sam Bog. Potrebno je samo da poput deteta verujemo njegovim rećima, da bi realizirali Boga. Boga ne možemo realizirati jednim licemernim proraćunatim ili argumentiranim razumom. Potrebna je vera i iskrenost.