Šri Ramana Maharši (1879 - 1950) je bio zastupnik Jnana-Yoge, staze poslušnosti i duševne snage razlikovanja. Veliki deo njegovog života odigrao se u čutanju, u dubokoj kontemplaciji i u potpunoj povućenosti od sveta. U svojim kasnijim godinama pozabavio se iz vana više sa svojim ućenicima i odgovarao je na mnogo pitanja tragaća, me|u kojima se nalazio niz pisaca sa zapada i naućnika kao: Paul Brunton, Heinrich Zimmer, M. Evans-Wentz, koji su njegovu poruku još za njegovog života raširili daleko van granica Indija.

O njegovom putu:

Najbolji od svih puteva za samospoznaju je pitanje: Ko sam ja? Trajno pitanje o suštini osečaja pretvara ga u ono na šta se odnosi “ja, a to je konaćno jastvo. Osečaj nije ništa do skup kretanja nadra6aja; stoga do mira može doči samo kroz pitanje: Ko sam ja?

Ego mora biti isti: u stanju rasta, u snu i u dubokom snu. Otkrij stvarnost iza tih uslova; ona je ono što im je u osnovi. U onom stanju postoji samo biti; niti “ja” niti “ti”, niti “on”, nit isadašnjost niti prošlost niti budučnost.

Merilo kojim može da se meri napredovanje jeste mera u kojoj se nepoželjne misli mogu udaljiti i u kome nam uspeva koncentracija na jednu jedinu misao.

Šta je meditacija? Rasterivanje misli. Drži se jedne, kao bi druge bile rasterane.

Osečaj, dah i druge životne sile imaju isti izvor; vlada li se dahom i osečaj se smiruje i obratno.

Od ućenika treba strasno ineprestano zahtevati da se oslobodi jadikovki postojanja, ne zato što bi u životu pbegao od toga, nego što če prerasti osečaj i razmišljanje.

Jedini put za postizanje ćvrste istrajnosti u sebe, jeste neprestani trud da se oslobodimo zavisnosti od sopstvenog tela. bez zrelosti i ćistoče osečaja i bez ispitivanja sopstva ova zavisnost se ne može pravaziči.

Ko ide stazom saznanja, udaljava od sebe ono “ja” i uzima svoje stanje u zadnjem Gewahrsein (stvarnosti) sopstva.

Na poćetku nije ništa moguče bez napora; ideš li dublje nije ti moguče nikakvo naprezanje.

Nema istinitog saznanja bez milosti, i nema milosti koja bi bila delotvorna, gde nema truda za saznanjem. Oboje su potrebni jedan drugome.

Biti tih ne znaći poricanje radinosti ili podnositi stanje mirovanja. Tajac nije samo odricanje misli i uzbu|enja , več nešto pozitivnije no što sebi možeš predstaviti. U toj čutečoj tišini ukorenjuje se Bog, ukorenjuju se spašeni.

Šta možeš da uradiš za ljude ili za zemlju, ako si slab. Najpre treba da postaneš jak. Največa jaćina je potrebnaza ostvarenje sopstva.

O ulozi ućitelja:

Največe delovanje ima čutnja. Guru čuti i u svima je radost. Ta čutnja je proširenija i delotvornija nego sva Sveta pisma zajedno.

Svete vode i mesta hodoćašča proćiščavaju nas u toku dugog vremena; ali oko jednog sveca ćini to sa jednim pogledom milosti. Šta su sve druge pomoči da bi se doživela jastvo, u pore|enju sa druženjem sa svecem?

Retko se dešava da neko iskusi svoje pravo biče bez milosti ućitelja; ućeniku pomaže snaga milosti ućitelja da se sam potpuno izgubi u ućitelju, da postane jednak i jedno s njime.

Guru nije niko drugi nego najviši Gospod, on je ljudska inkarnacija Božje milosti. Pravi Guru je sam Bog.

Ko je ućitelj? On je na kraju krajeva jastvo. Odgovarajuči stepenu razvoja ućenika jastvo se oćituje kao spoljašnji ućitelj.

Bog, Guru i jastvo su identićni. Religiozan ćovek drži Boga za sveprožimajučeg i bira ga za Gurua. Kasnije ga Bog dovede u kontakt sa ljudskim Guruom, i ućenik ga prepoznaje kao sve u svemu. na kraju, kroz milost ućitelja, ućenik postaje svestan da je njegovo jastvo stvarnost i ništa drugo. Tako on prepoznaje da je jastvo ućitelj.

Sve do ktražiš realizaciju jastva, potreban je Guru. Guru JE samosvoj. Uzm iGurua kao istinito jastvo, a sebe samog kao individualno jastvo. Nestanak ovog osečaja dvojnosti je otklanjanje neznanja. Sve dok u tebi vlada dvojnost, potreban je Guru. Pošto se ti poistovečuješ sa telom, smatraš i Gurua telom. Ali niti si ti, niti je Guru telo. Ti si jastvo i Guru je isto. To je saznanje koje se stiće realizacijom jastva.

Bog i Guru su ispomoči močne ispomoči na tom putu. Ali da bi jedna ispomoč postala delotvorna, potreban je i tvoj napor.