On koji je probio barijeru između Zapada i Istoka i oba ih postavio na zajedničku osnovu još uvek je živa snaga i na Istoku i na Zapadu. Njegov je zadatak bio da donese jedinstvo tamo gde do tada nikakvog jedinstva nije bilo, time što će najbolje od jednog doneti onom drugom. Istok je bio izgubio put time što se udaljio od materijalizma; Zapad je bio izgubio put tako što se držao daleko od duhovnosti. Vivekananda je duboko osetio da je svetu više od svega potreban srećan brak između ovo dvoje. Život bez duhovnosti isto je tako siromašan kao i onaj bez materijalne moći. Zato je on Istok učinio dinamičnim uz pomoć snage Zapada, a Zapad nadahnuo drevnom mudrošću Istoka.

Neozbiljno je misliti da je on otplovio u Ameriku da bi zadovoljio svoju mentalnu znatiželju. Isto je tako apsurdno verovati da se iskrcao na strano tlo da bi napravio senzaciju. Ne. Tajni blagoslov Šri Ramakrišne upalio je vatru nadahnuća u njegovom voljenom učeniku da njegovu svetlost podeli sa tlom i dušom Amerike.

Nijedna zemlja ne nadmašuje sve druge u svim oblastima života. Vivekananda je, sa svojom dubokom snagom uvida, rekao: "Što se tiče duhovnosti, Amerika je daleko ispod nas, ali je njihovo društvo daleko iznad našeg (indijskog-prim. prev)."

On je pokazao kako se može ostvariti istinsko i srećno jedinstvo između ostalih Indijaca i Amerikanaca koji vole čovečanstvo: "Naučićemo ih našoj duhovnosti, a od njih ćemo usvojiti ono što je najbolje u njihovom društvu."

Azija, Evropa i Amerika - svaki kontinent daje sopstveni doprinos čitavom svetu. Pomoću svoje duhovne vizije, Vivekananda je otkrio istinu: "Azija je zasejala seme civilizacije, Evropa je razvila čoveka, a Amerika je razvila ženu i mase."

Utvrđena je činjenica da su žene u Americi najnaprednije u svetu, pogotovo što se tiče razvoja znanja. Vivekananda je dao iznenađujuću primedbu: "Prosečna američka žena je daleko kultivisanija od prosečnog muškarca." Dalje je dodao: "Muškarci čitav život robuju novcu dok žene grabe svaku priliku da se usavrše." Njegov najviši kompliment ženama bio je, međutim, to što je rekao: "Video sam ovde na hiljade žena čija su srca čista i nerđajuća kao sneg."I još: "Američka ženo! Stotinu života neće biti dovoljno da platim svoj dug zahvalnosti prema tebi! Nemam čak ni reči koje bi mogle da izraze moju zahvalnost!"

Me đu tim, on je puno dugovao i američkom muškarcu, jer profesor grčkog na Harvard univerzitetu, H. Dž. Rajt, bio je prvi koji je shvatio šta je Vivekananda kad su ovog indijskog monaha našli, pre nego što je postao delegat u Parlamentu religija, gotovo bez ikakvih sredstava za izdržavanje, u ne mnogo boljem stanju od uličnog prosjaka. Zaista, profesor Rajt, taj blagosloveni sin Amerike, bio je čovek od dela. On je predstavio Vivekanandu predsedniku Parlamenta religija u Čikagu. Profesorove vatrene i poučne reči odjekivale su i odjekivale podjednako u srcu Istoka i Zapada: "Tražiti od vas da pokažete preporuke, Svami, isto je što i tražiti od Sunca da dokaže svoje pravo da sija!"

Vivekanandino dirljivo obraćanje nadahnulo je slušaoce da imaju vere u sve religije na svetu i da prigrle ono što je najbolje u svakoj od njih. Oko samog njegovog imena u Parlamentu religija satkana je čarolija uzbudljivog ushićenja. U njega su bile uprte oči čitavog sveta. U listu Boston Evening Transcript od 30. septembra 1893. objavljen je izveštaj o trijumfu ovog indijskog duhovnog diva: "Kad bi se samo popeo na govornicu, počinjao bi aplauz, a to izrazito odobravanje hiljada ljudi on je prihvatao sa dečjim osećanjem zadovoljstva, bez i trunke uobraženosti."

U istim novinama se 5. aprila 1894. pojavilo izuzetno podsećanje: "U Parlamentu religija Vivekanandu su držali do kraja programa da bi naveli Ljude da se ne raziđu dok se zasedanje ne završi. U vrućim danima, kad bi neki prozaični govornik isuviše pričao, a ljudi u gomilama počinjali da odlaze kući, predsednik bi ustao i najavio da će Svami Vivekananda nešto reći pre blagoslova. Tako su stotine ostajale u savršenom miru. Četiri hiljade ljudi u Kolumbovoj dvorani sedelo bi sa smeškom čekajući sat ili dva dok govore drugi da bi čuli Vivekanandu bar na petnaest minuta."

Amerika je vrlo brzo shvatila da Vivekananda nije usamljeni sanjar, niti da, kao što to čini većina duhovnih ljudi na Istoku, brine samo za sopstveno spasenje. U njemu je otkrila uzvišeni duhovni realizam i univerzalnu ljubav prema čovečanstvu. Širina njegove ličnosti i duhovno nadahnuće koje je donosio bile su stvari koje su mu donele toliko uspeha u Americi.

Vivekanandin kredo odlikovao se svojom slobodom; zato je Amerika, zemlja koja voli slobodu, sa entuzijazmom odgovorila na njegovu poruku. Prihvatila je njegovo učenje da materijalni napredak i duhovna težnja moraju da idu ruku pod ruku i pomažu jedno drugom ako čovek želi da vidi lice božanskog znanja u punom sjaju. Zaista, samo ako živimo u toj istini, možemo da se grejemo na sjajnom suncu duše koje predstavlja Vivekananda.