P: Kad sednem da meditiram, moram da se tako jako koncentrišem da održim svoj um mirnim da ne mogu da uspostavim kontakt sa mojim unutrašnjim sopstvom.

O: Možda to ne znaš, ali ti radiš pravu stvar. Kad se trudiš da svoj um učiniš tihim i mirnim, ti se koncentrišeš. U koncentraciji, nastojiš da kontrolišeš svoje misli i osećanja. Koncentracija mora da utre put meditaciji. Da bi meditirao, potrebno je da si već u određenoj meri disciplinovao svoj emocionalni život i nemirni um. Kad uspeš da oteraš sve misli koje ti uznemiravaju um, pre ili kasnije tvoje unutrašnje biće izbiće na površinu, kao plamteće sunce koje rasteruje veo oblaka. U ovom trenutku, unutrašnje sunce prekriveno je oblacima: mislima, idejama, sumnjama, strahovima i tako dalje. Kad ih oteraš, videćeš da tvoje unutrašnje sopstvo sija, svetlo i blistavo, pravo pred tobom.

P: Kako da znamo da li se koncentrišemo ili meditiramo?

O: Kad se radi o koncentraciji, tu je ogroman intenzitet; ona je kao strela koja ulazi u metu. Ako osećaš da te okrepljuje snažna sila, onda je to rezultat tvoje koncentracije. Ali, u meditaciji prisutan je mir i osećanje prostranstva svud unaokolo, posebno u umu. Ako duboko unutra osećaš ogromno more nira, svetlosti i blaženstva, onda je to posledica tvoje meditacije. Meditacija je sva mir, spokoj i prostranstvo. Intenzitet je prisutan, ali taj intenzitet je preplavljen svetlošću. U koncentraciji ne mora biti i često i nema najviše svetlosti.

Takođe, koncentracija želi trenutne rezultate. Ona je spremna da učini sve da bi postigla svoj cilj. Meditacija oseća da na raspolaganju ima beskrajno vreme. To ne znači da meditacija zanemaruje prolazno vreme. Ne, ona ceni prolazno vreme, ali unutar prolaznog vremena ona vidi beskrajno vreme. Zato meditacija u sebi ima beskrajni mir.

Nemoj da daješ prednost nijednom od ova dva iskustva. Ako Svevišnji želi da se koncentriše u tebi i pomoću tebe, dopustićeš to. A opet, ako On želi da meditira u tebi i pomoću tebe, i to ćeš dopustiti.

P: Kad jednom naučimo da meditiramo, treba li da prestanemo da vežbamo koncentraciju?

O: Opšte je pravilo da tragaoci koji tek ulaze u duhovni život treba da počnu od koncentracije, bar nekoliko meseci. Kad jednom nauče da se koncentrišu, meditacija postaje veoma laka. Ali, čak i ako ste u stanju da meditirate, dobro je da se nekoliko minuta koncentrišete pre nego što počnete svoju svakodnevnu meditaciju. Ako se koncentrišete, vi ste kao trkači koji čiste stazu od prepreka pre nego što počnu da trče. Kad je jednom staza očišćena, možete da trčite veoma brzo. Tada postajete kao ekspresni voz koji se zaustavlja samo na krajnjem odredištu.

P: Kad završimo meditaciju, kako da pređemo na kontemplaciju?

O: Kontemplacija dolazi nakon mnogo godina, kad čovek u duhovnom životu veoma uznapreduje. Kontemplacija je najviša prečka na unutrašnjoj lestvici. Veoma, veoma malo tragalaca ima sposobnost čak i za ograničenu kontemplaciju, a i oni to svakako ne mogu da urade kad god hoće.

Pre ostvarenja Boga moramo ovladati kontemplacijom, tako da se ona ne može ignorisati ili izbeći. Ali, u tvom slučaju nije došlo dotle da je kontemplacija neophodna, jer tvoja koncentracija i meditacija još nisu savršene. Kad tvoja koncentracija bude savršena i kad tvoja meditacija bude savršena, tada ćeš takođe morati da usavršiš i svoju kontemplaciju. Tada ćeš zaista biti u stanju da uđeš u Najviše.

Kako možeš da uspeš u svom spoljašnjem životu kad nemaš moć koncentracije? Kako možeš da nastaviš dalje u svom unutrašnjem životu kad nemaš mir meditacije?