Pitanje: Zašto je ljudima tako teško da spoje svoje svetovne poslove sa duhovnim životom?
Šri Činmoj: Problem je u tome što se mi ne trudimo stvarno da vodimo duhovni život. Čim ujutru ustanemo, mi mislimo na našu školu, naš posao, naše porodične probleme i zemaljske dužnosi. A ne uradimo prvo ono što je najvažnije. Ne pomislimo na Boga. Svesno ili nesvesno, mi zaboravljamo da Bog postoji, ali nikad ne zaboravimo na postojanje čovečanstva. Boga nema u našem umu; u našem umu postoji jedino čovek. Naravno da onda ne možemo da ih spojimo. Ako bi Bog imao prednost u našem umu rano ujutru, pre nego što ljudi uđu u igru, onda bismo mogli da ih spojimo. Ali, mi nismo pozvali našeg Večnog Prijatelja da uđe u našu sobu i ostane sa nama; pozvali smo jedino čoveka. Ako ne pozovemo najpre našeg prvog i najvažnijeg prijatelja, naravno da onda ne možemo da Njemu predstavimo našeg drugog prijatelja. Mi hoćemo da kažemo Bogu: "Ovo je moj prijatelj, čovek", a da čoveku kažemo: "Ovo je moj Prijatelj, Bog". Ali, jedan prijatelj nedostaje. Zato moramo da se postaramo da pozovemo oba prijatelja. A opet, mudro ćemo postupiti ako znamo koji od tih prijatelja ima veću sposobnost da nas učini zadovoljnim i zato treba da dođe prvi. Pre nego što pozovemo ceo svet, pre nego što pozovemo čovečanstvo u naš um i srce, hajde da pozovemo Boga, našeg Večnog Prijatelja. Ako On dođe i ako osetimo Njegovo prisustvo u našem srcu, onda lako možemo da povežemo spoljašnji svet i unutrašnji svet.

Izvor: Šri Činmoj, "Pedeset Brodova Slobode za jednu Zlatnu Obalu"