Zašto gubimo prijemčivost

Pitanje: Nisam onoliko prijemčiv koliko bih hteo da budem. Zbog čega je tako?

Šri Činmoj: Ponekad se to dešava zato što naša posvećenost Svevišnjem nije potpuna. Ponekad se opire um, ponekad se opire vital, a ponekad se opire fizičko ili čak suptilno fizičko. Ako postoji takav otpor, u nas mogu ući negativne sile, pa naša prijemčivost opada. Sve dok nismo zaista sigurni hoćemo li život želja ili život težnje, negativne sile će stajati između naše želje i naše težnje. Te sile su uvek budne. One nastoje da odvoje našu težnju od naše želje. Potom nastoje da ojačaju našu želju, a da ubiju našu težnju, i vrlo često uspevaju. Ali, duhovno oprezna osoba uzeće težnju i ući u želju da bi je preobrazila. Ako želja uđe u težnju, onda je težnja uništena. Ako težnja uđe u želju, tada je želja preobražena.

U drugim prilikama, možda nisi prijemčiv jer si postao suviše siguran; postao si samozadovoljan. Ne osećaš unutrašnji plač jer si zadovoljan svojim materijalnim posedima ili stvarima koje već imaš u svom unutrašnjem životu. Kad jednom postaneš zadovoljan onim što imaš, zašto bi plakao da dobiješ nešto više? Kad imaš takav samozadovoljan osećaj, tvoj unutrašnji plač prestaje, a to je takođe i kraj tvoje prijemčivosti.

 

Ako kažeš “ne” svojim pogrešnim mislima, a “da” svom nadahnuću da postaneš Božji savršeni instrument, smesta će beskrajna prijemčivost postati tvoja.

 

Izvor: Šri Činmoj, "Meditacija"