Želja nas zaslepljuje; težnja nas oslobađa.

Kada sledimo želje, mi pokušavamo da uvećamo svoje sposobnosti da bismo izazvali druge, da bismo pobedili druge, da bismo gazdovali drugima i da bismo nagnali svet da oseti da smo mi nekoliko santimetara - ako ne i nekoliko kilometara - ispred njega. Kada težimo, mi ne samo da plačemo za sopstvenim savršenstvom, već i za savršenstvom drugih. Težnja igra ulogu jedinstva, koje nije ništa drugo nego pravo savršenstvo. Kada boravimo u običnom svetu, netežećem svetu, svetu želja, mi se trudimo da ugodimo i udovoljimo jedino sebi. Ali, kada smo u svetu težnje, mi nastojimo da ugodimo Bogu. Ako pomoću unutrašnjeg plača našeg srca možemo da ugodimo Bogu, onda ćemo u sebi videti i osetiti Božiju ljubav, brižnost, svetlost i mir - sve što Bog ima i što jeste.

Meditacija na mir
Ne samo da može da uništi
Nemir tvog uma
Već može i da oslobodi tvoj život
Od noći želje.

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"