19. septembar

1Stalno očekivanje na naš sopstveni način je nepogrešiv put da izgubimo radost koju imamo.

 

Mi plačemo i plačemo za srećom, u obliku očekivanja. Ali, šta god da tražimo, rezultati će biti ograničeni. Treba da znamo da postoji neko sa beskrajnim sposobnostima ko gori od želje da Svoju sposobnost podeli sa nama. Hajde da budemo mudri: hajde da Mu pružimo priliku. Hajde da dopustimo da se Njegovo očekivanje ispuni u nama. Neka Njegovo očekivanje raste u nama i pomoću nas. Neka naše ljudsko očekivanje bude pobeđeno božanskim očekivanjem Svevišnjeg, Večnog Pilota. Hajde da predamo naše ljudsko očekivanje očekivanju Svevišnjeg. Kada se predamo neograničenoj svetlosti, i mi postajemo zaista neograničeni. Ako imamo takav stav, onda postupamo kao božanska deca, deca svetlosti, deca mudrosti. Tada će Njegovo očekivanje, koje je neograničeno, pobediti naše očekivanje. Jedino tako, pomoću predaje, možemo da pobedimo naše ljudsko očekivanje.

 

O moj Gospode Svevišnji,
Pokaži mi put da se rasteretim
Od tereta stalnog očekivanja.
Apsolutno je nepodnošljiv
Moj teret očekivanja!

 

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"