9. oktobar

17Klanjam se svetlosti koja nikad ne tamni.

 

U ovom trenutku naš cilj je najčistija svetlost. U tom slučaju, naš posao je da iznutra plačemo. Treba da iznutra plačemo kao dete za nerazdvojnim jedinstvom sa Svevišnjim. Dete plače za onim što želi i majka uvek dođe. Ma gde da je ona, ona dođe da bi dala detetu to što ono želi. Slično tome, kada plačemo duboko u svom srcu, mi dobijamo ono što tražimo. Ali sve zavisi od iskrenosti našeg unutrašnjeg plača. Ako je naš plač iskren, Bog će nam sigurno dati to što tražimo. Ako iznutra plačemo za duhovnim stvarima - za mirom, svetlošću i blaženstvom - onda ćemo sigurno dobiti te božanske osobine.

 

 

Nisu mi potrebna čuda, zaista.
Ne želim čak
Ni da vidim čuda, zaista.
Treba mi i očekujem jedino
Srce koje plače i život koji se smeši.

 

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"