Srce koje daje sebe će, sigurno, dobiti ono što s pravom zaslužuje.

Svi smo mi instrumenti Boga. Međutim, ako smo previše upleteni u materijalni život, nećemo moći da budemo odabrani instrumenti Boga. Odabrani instrumenti Boga su oni koji stalno daju sebe. Oni nisu za sebe, nego za čitav svet. Odabrani instrumeni imaju veliko srce. Oni se ne trude da sebe svedu samo na svoju stvarnost. Trude se da ponude svoje živote celom svetu.

Samo je jedan glavni put do Neba,
A taj put je
Put našeg stalnog i bezuslovnog
Davanja sebe.

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"

Svi pogledi biće upereni u tebe kada tvoje oči pogledaju unutra i potpuno upiju blaženstvo tvog univerzalnog srca.

Svi smo mi Božija deca. Govorimo različitim jezicima, ali kada je u pitanju srce – tvoje srce, moje srce, njegovo srce, njeno srce – svi smo usaglašeni. Jedino um pravi probleme. Srce koje teži je u stalnoj komunikaciji sa dušom, a duša je predstavnik Boga. U svima nama uvek postoji trajna istina. Kada je u pitanju prava duhovnost, tu nema geografske prepreke – nema istoka, nema zapada, nema severa ni juga. Postoji samo srce jedinstva. Uz pomoć našeg srca jedinstva mi ispunjavamo sebe i ispunjavamo Boga u nama i kroz nas.

Kada si ti kako treba,
Sve oko tebe je kako treba,
Jer prelepi tok
Koji je unutar tvog srca
Ima sposobnost da raširi
Svoj miris svetlosti jedinstva
Oko tebe.

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"

Niko ne može da vidi Boga pod svojim uslovima.

Ne možemo da definišemo Boga shodno jednom posebnom osećanju ili iskustvu. Svako ponaosob mora sam za sebe da doživi Boga. Ako kažemo da je Bog potpuni mir ili da je Bog potpuno blaženstvo, biće ljudi koji će nam protivrečiti. Svako mora sam za sebe da definiše Boga. Svi mi želimo zadovoljstvo. Meni pružaju zadovoljstvo istina i svetlost, a i drugima će postojanje te stvarnosti pružati zadovoljstvo, iako će je oni možda zvati nekim drugim imenom.

Ne pokušavaj da Boga
Prilagodiš svom liku.
On će ti udovoljiti,
Ali to što biraš iz svog neznanja
Učiniće da patiš
Daleko više nego što možeš i da zamisliš
Tokom svog putovanja u kome uživaš u tami.

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"

Nadmetanje je dobro ako je to nadmetanje u prevazilaženju sebe, a ne nadmetanje u dokazivanju ega.

Tamo gde ima težnje, tu je jedinstvo, a u jedinstvu nema potrebe za nadmetanjem. Ali, ako nema nikakve težnje ni osećaja jedinstva, ako je neko u svetu želja, naravno da ambicija mora da odigra svoju ulogu. Pre ulaska u duhovni život ambicija je pomoć, ali vremenom ta ambicija postaje velika prepreka, pravi neprijatelj, ako je u trenutku kada prihvatimo duhovni život ne preobrazimo u čistu težnju.

Srcu težnje
Nije potreban spoljašnji rekord,
Jer je samo njegovo postojanje na zemlji
Vrhunski rekord.

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"

Ako gajite neumoljivu ambiciju, zauvek ćete ostati nedovršena tvorevina.

Tamo gde je ambicija, uvek je i nesretni duh nadmetanja. Ljudi su ambiciozni jer nekoga žele da nadmaše; žele da postignu nešto što drugi nisu postigli. Kada postoji ambicija, velika je opasnost da nećete ići ka svom pravom cilju. Ambicija može da vas odvede do odredišta koje nije vaše pravo odredište, nego nečije tuđe. Pošto je pesma ambicije pesma superiornosti nad drugima, ona nas svesno ili nesvesno odvodi ka drugom cilju. Ali, kada težimo, ne težimo samo zato što i drugi teže ili zato što želimo da ih nadmašimo u težnji. Ne! Tu nema duha nadmetanja. Vi ispunjavate sopstvenu unutrašnju potrebu. Težite zato što osećate da je vaša neizostavna dužnost da stignete do svog predodređenog cilja, da biste mogli najviše da služite Apsolutu Svevišnjem.

Izgubio si
Tvog voljenog Boga Zadovoljstva
Jer si previše hranio
Konja tvoje uporne ambicije.

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"

Trebalo bi da udišemo čistotu kao što udišemo vazduh. Trebalo bi da svesno mislimo o čistoti.

Mi imamo unutrašnje biće i spoljašnje biće. Ako nam je onemogućeno da udišemo čistotu, naše unutrašnje biće će se ugušiti. Kosmičko Sopstvo, univerzalno Sopstvo, uvek gori od želje da nas snabde obiljem čistote. Ako se čistota nije učvrstila u našem unutrašnjem životu, naš spoljašnji život će pre ili kasnije doživeti neuspeh. U čistoti naša božanstvenost može da raste; u čistoti naš pravi život može da cveta i doživi svoje pravo ispunjenje ovde, na zemlji.

Čistota
A ne nesigurnost
Treba da potpuno ovlada
Tvojim srcem.

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"

Prava poniznost znači davati radost drugima.

Ako niste uspostavili, ili ne možete da uspostavite unutrašnje jedinstvo sa drugima, onda možete da pokušate da ih navedete da osete da su isto tako važni kao i vi, ako ne i više. Ako na spoljašnjem planu možete da navedete ljude da osećaju da su zaista važni, onda će vas oni ceniti. Na ovom svetu mi hoćemo da steknemo radost. Ali, kako stičemo radost? Radost stičemo ne tako što se guramo ispred drugih, već tako što ističemo druge. Pravu radost dobijamo davanjem sebe, a ne posedovanjem ili pokazivanjem naše nadmoći. Ako dopustimo drugima da prvi steknu radost, onda ćemo osećati da je naša radost potpunija, savršenija, više božanska. Čineći da drugi osećaju da su ili podjednako važni ili još važniji, pokazujemo da smo zaista ponizni.

Ako tvoj život ne pruža radost
Drugima,
Kako možeš očekivati
Da tvoje srce pruži bilo kakvu radost
Tebi?

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"