17Klanjam se svetlosti koja nikad ne tamni.

 

U ovom trenutku naš cilj je najčistija svetlost. U tom slučaju, naš posao je da iznutra plačemo. Treba da iznutra plačemo kao dete za nerazdvojnim jedinstvom sa Svevišnjim. Dete plače za onim što želi i majka uvek dođe. Ma gde da je ona, ona dođe da bi dala detetu to što ono želi. Slično tome, kada plačemo duboko u svom srcu, mi dobijamo ono što tražimo. Ali sve zavisi od iskrenosti našeg unutrašnjeg plača. Ako je naš plač iskren, Bog će nam sigurno dati to što tražimo. Ako iznutra plačemo za duhovnim stvarima - za mirom, svetlošću i blaženstvom - onda ćemo sigurno dobiti te božanske osobine.

 

 

Nisu mi potrebna čuda, zaista.
Ne želim čak
Ni da vidim čuda, zaista.
Treba mi i očekujem jedino
Srce koje plače i život koji se smeši.

 

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"

 

 

17Šta je um, ako ne svesno izmišljanje smešnih i površnih zahteva?

 

Potrebna je viša moć da bi um održala mirnim. Ta viša moć je moć duše. Potrebno je da na površinu iznesemo svetlost duše, koja ima neograničenu moć. U spoljašnjem svetu, kada je neko superioran po snazi ili moći, on nastoji da kazni onog ko je slabiji. Ali u duhovnom svetu, svetlost duše neće mučiti ni kažnjavati um. Naprotiv, ona će delovati kao veoma nežna majka koja oseća da su nesavršenosti deteta njene sopstvene nesavršenosti. Srce će osetiti da su nejasnost, nečistota i tama uma njegove sopstvene nesavršenosti, a istovremeno će srce moći da ponudi svoju svetlost umu. U potpunoj tišini ono će se potruditi da preobrazi prirodu uma.

 

 

Početak savršenstva
Osviće
Kada tragalac završi sa
Svojim kritičarskim umom.

 

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"

 

 

17Da biste stigli do srca svega, potrebna vam je revnosna odanost beskrajnom Izvoru Večnosti.

 

Duhovni aspirant uvek treba da ima na umu da je od Boga i da je za Boga. Možda je u ovom trenutku on tek novopečeni tragalac, možda je početnik; pa Bog za njega ne može da bude ili ne mora uvek da bude živi Bog. Ponekad će aspirant biti u stanju jedino da zamisli Boga, a ponekad, uprkos svojim spoljašnjim naporima, on možda neće osećati Božije prisustvo u sebi. Ponekad će možda čak i zaboraviti na Božije postojanje. Ali, treba da ima na umu da on ima Izvor i da je taj Izvor svetlost, bezgranična svetlost, beskrajna svetlost. Mnogo godina je uživao u zadovoljstvima neznanja, ali mora da oseti da njegov Izvor nije neznanje; njegov Izvor su svetlost i blaženstvo. On je za taj Izvor i on se svesno trudi da se vrati svom Izvoru. Dok se vraća, on ispoljava Boga-blaženstvo ovde, na zemlji. Iako je u određenom stepenu u neznanju, on je uvek za Boga-život i on je uvek za Boga-svetlost. Ako to može da zapamti, onda će u životu imati stalni osećaj zadovoljstva. On će osećati svetlost, više svetlosti, obilje svetlosti, beskrajnu svetlost u svom spoljašnjem i unutrašnjem životu.

 

Kada osećam da sam od Boga,
Jasno vidim
Da je Bog moje jedino svetilo.
Kada osećam da sam za Boga,
Jasno vidim
Božiju Svetlost u meni.

 

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"

 

 

17Tuga onoga ko mehanički misli i misli nema kraja. Radost onoga ko molitveno meditira i meditira nema kraja.

 

Kada neko sledi duhovni put, on mora da meditira makar jednom dnevno. To je obavezno. Bolje je meditirati tri puta na dan, ali ako nije moguće da svoju dušu nahranite tri puta, molim vas da je nahranite bar jednom. Osetite da je duša malo dete, božansko dete. Ako ne nahranite dušu, ona će gladovati, a vaše božansko ispoljavanje biće odloženo.

 

 

 

Pre nego što počnem da meditiram,
Bog pred mene stavlja Napitak Svoje Samilosti
I moli me da se poslužim.
Kada sam meditirao,
Bog pred mene postavlja Gozbu Svog Zadovoljstva
I moli me da se poslužim.

 

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"

 

17Božija Milost se neprekidno spušta; to je apsolutno istinito. Mi treba da svakog dana ispraznimo svoju unutrašnju posudu, pa da je potom napunimo Božijim mirom, svetlošću i blaženstvom.

 

Treba da osetimo da je Božija svetlost stalno prisutna i da je više nego voljna da nas prosvetli. Jedino tako ćemo moći da iskoristimo Božiju Milost. A opet, ako propustimo Božiju Milost, ne treba da padamo u očajanje. Danas nismo pustili da sunčeva svetlost uđe u našu sobu, ali će sutra sunce ponovo biti tu. Ako danas, zbog neznanja, nismo dopustili da Božija Milost uđe u nas, nije strašno. Sutra ćemo sigurno biti spremni da Božija svetlost uđe u nas.

 

 

Ukoliko danas ne zadovoljiš
Božiju Milost
Kako ćeš sutra videti
Božije Lice Savršenstva?

 

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"

 

17Carstvo Božije Milosti moj je jedini dom. Ostatak sveta je samo usputna stanica.

 

Božija Milost je uvek tu, ali koliko je ljudi koristi? Božija Milost je kao zraci sunca. Sunce je uvek tu, ali šta mi radimo? Ustajemo kasno. Umesto da ustanemo u pola šest ili šest, mi ustajemo u osam ili devet. Tada ne dobijamo blagoslove jutarnjeg sunca. A kad ustanemo, držimo vrata i prozore zatvorene i ne puštamo sunce da uđe u našu sobu. I u duhovnom životu, Božija Milost se neprestano spušta odozgo, ali mi ne dopuštamo toj Milosti da uđe u nas. Postavili smo prepreke između Božije Milosti i našeg neznanja. Jedino ako držimo vrata svog srca širom otvorena može Božija svetlost ući u naše postojanje.

 

 

Ako ti imaš sposobnost
Da stvoriš oblake nevolje,
Onda Bog ima sposobnost
Da stvori sunce Milosti.
Za koga, ako ne za tebe,
Samo za tebe?

 

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"

 

17Slabašna molitva donosi Božiju svemoguću Milost odozgo. Tolika je velikodušnost Božije Samilosti.

 

Treba da osetimo da smo božanski ratari. Mi obrađujemo zemlju i sejemo seme. Onda moramo da čekamo na kišu, na božansku Milost. Ne požanje ratar obilnu žetvu za jedan dan. Slično tome, ni duhovni tragalac neće požnjeti obilnu žetvu ostvarenja Boga za samo jedan dan. Ako namerava da to učini, onda radi na silu više nego što ima sposobnosti, ili više nego što ima prijemčivosti. Naravno da će onda biti frustriran, a tu frustraciju će nazivati paklom. On mora da čeka na Božiji odabrani Čas i da ostane zadovoljan mišlju da će mu Bog dati sposobnost da meditira u Njegovom odabranom Času. Strpljenje je neophodno. Bog nam je dao sposobnost da meditiramo, pa treba da budemo zahvalni što nas je odabrao baš sada. Ako budemo prisiljavali sebe, pojaviće se frustracija; a u toj frustraciji ćemo osetiti pravi pakao. Posumnjaćemo u našu duhovnu sposobnost i u Božije postojanje. Dakle, ako budemo meditirali zarad Boga, a ne zarad sebe, nikad nećemo imati sumnje ni osećaj pakla.

 

Da bismo trijumfovali nad našim zemaljskim tugama
Trebaju nam
Moć naše vere
I Čas Božijeg Izbora.

 

Izvor: Šri Činmoj, "Putovanje duše mog života"

 

besplatni kursevi meditacije

banner meditacija 225

Preko kontakt telefona, možete se obavestiti i prijaviti za besplatno pohađanje kursa meditacije. Obavestićemo Vas o vremenu i mestu održavanja najbližeg vašem mestu boravka.

buttons prijava

posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 46