Pitanje: U svom predavanju si rekao da ako vidimo problem i suočimo se sa problemom, mi imamo veću snagu od problema. Da li time hoćeš da kažeš da problem nije problem ako znamo kako da gledamo na njega?

Šri Činmoj: Ako znamo kako da gledamo na problem, pola njegove snage nestaje. Ali, mi obično nastojimo da izbegnemo problem; pokušavamo da pobegnemo od njega. Nije zločin imati problem, pa zašto bismo se onda plašili da se suočimo sa njim? Naš problem je u tome što, kad se u našem životu desi nešto nezgodno, mi smesta osećamo da je to naša greška, da smo učinili nešto pogrešno.

Biti kao dete ne znači biti detinjast. Možemo biti jednostavni, iskreni i spontani u svojim odnosima sa komplikovanim svetom a da ne budemo glupi ili blesavi. Možemo imati izričitu veru u Božju zaštitu i vođstvo i dok živimo i radimo u običnom svetu. Da to postignemo, treba da osećamo: kakav god posao radili, Bog je Taj koji nam je dao taj posao iz Svog beskonačnog Saosećanja i on je Taj koji će nam omogućiti da nađemo novi posao ako izgubimo onaj na kojem smo sada. Ova vrsta detinje vere nije glupost.

Neki ljudi u principu nemaju sumnje. Bog im nije dao pamet ili nemaju razvijen um. Ili je to Božja greška ili imaju sreće, ali oni nemaju sumnje pa napreduju na svoj način. Ali ako imamo sumnje, ne treba da ih potiskujemo. Potiskivanje je najgora stvar. Uvijek sam govorio: ako nešto potisnemo danas, onda će sutra negativne sile koje pokušavamo da potisnemo unutra žestoko izbiti na površinu i pokušati da nas unište.

Pitanje: Kako se možemo zaštititi od uma i od toga da napravimo katastrofalnu grešku, posebno kada odlučujemo ili prosuđujemo?

Šri Činmoj: Greška je misliti da  jedino umom možete da procenite stvari ili da ih prosudite. Pogrešno smatramo da um ima tu odliku. Nama su naši roditelji i učitelji rekli da jedino um može da prosudi ili da donese odluku; da nijedan drugi član naše zemaljske porodice ne može to da uradi. Ali to nije istina. Srce to može da uradi mnogo bolje od uma, a isto to može i duša.

Potkategorije