Na nesreću, mi ili pridajemo nezaslužen značaj telu, ili mu uopšte ne pridajemo važnost. Ne smemo da budemo previše vezani za telo. Kada koristimo telo da bismo uživali, za čulna zadovoljstva, samo za žudnju, tada ga zloupotrebljavamo. A opet, ako preziremo telo, fizičku svest, nikada nećemo biti potpuno ispunjeni na ovom svetu.

Pitanje: Da li tvoja filozofija kaže da će telo uvek biti prepreka u komunikaciji sa Bogom, i nikad ne može biti deo našeg samodavanja Bogu?
Šri Činmoj: Ne, telo ne mora uvek biti prepreka, smetnja ostvarenju Boga. Istina je, u ovom trenutku telo je nesvesno. Ne mora, međutim, uvek da bude tako. Odojče je nesvesno, ali to ne znači da neće preći u detinjstvo, pubertet i zrelost. Posmatrajmo telo kao jedno nesvesno dete. To dete će rasti pomoću unutrašnje hrane koju dobija od duše snagom naše težnje. Kad dete pođe u školu, ono stiče znanje. Ono, takođe, iz dana u dan stiče mudrost. Slično tome, kad se molimo, koncentrišemo i meditiramo, mi prizivamo svetlost koja je unutar nas i ta svetlost nastoji da prožme čitavo naše spoljašnje biće.

Najviša vrsta čistote je čistota u fizičkom; to će reći, nižem fizičkom, emocionalnom vitalu. Predeo ispod pupka treba da bude potpuno pročišćen. Ljudska bića u izvesnoj meri imaju čistotu u srcu; u umu je ima veoma malo. U vitalu, čistota je izmešana sa nečistotom; tu dinamizam i agresija deluju zajedno. Prema toma, kad god osetite agresivnost, to je nečistota; a kad osetite božanski dinamizam, to je čistota. Ispod vitala je fizičko. Tu, zahvaljujući inerciji i lenjosti, tama vrhunski vlada. Tu gde je tama, nečistota sigurno igra svoju ulogu.

Pitanje: Koje su preovlađujuće osobine tela, vitala (životne energije) i uma?
Šri Činmoj: Neprosvetljeno fizičko voli da lenstvuje. U samoj prirodi fizičkog je da bude neaktivno. Neprosvetljeni vital je agresivan. On voli da se hvališe svojom moći. A neprosvetljeni um podozreva i sumnja u sve i svakog.

Moramo da znamo šta može da nam pruži duša, a šta telo. Duša može da nam pruži ostvarenje; telo može da nam pruži ispoljenje. Da bi se ispoljila, duši je potrebno telo. Da bi postiglo ostvarenje, telu je potrebna duša. Telo svoju sposobnost nudi služenjem; duša svoju sposobnost nudi meditacijom. Na taj način, oni mogu da idu savršeno rame uz rame.

Još članaka...