Sumnju ne treba potiskivati

Neki ljudi u principu nemaju sumnje. Bog im nije dao pamet ili nemaju razvijen um. Ili je to Božja greška ili imaju sreće, ali oni nemaju sumnje pa napreduju na svoj način. Ali ako imamo sumnje, ne treba da ih potiskujemo. Potiskivanje je najgora stvar. Uvek sam govorio: ako nešto potisnemo danas, onda će sutra negativne sile koje pokušavamo da potisnemo unutra žestoko izbiti na površinu i pokušati da nas unište. Kad se radi o vitalnom životu, emocionalnom životu ili o piću i pušenju, uvek kažem da se moramo pročistiti i prosvetliti postepeno. Ako se pojavi sumnja i ako je pokušamo uništiti potiskivanjem, ona neće biti uništena. Samo će sačekati na sledeću priliku, kad budemo slabiji. Tad će sumnja ponovo doći i izludeti nas. Kad se pojavi sumnja, najbolja stvar je da je shvatimo kao ne-stvarnost ili nerealnost. U najvišoj stvarnosti, kad ostvarimo Boga, nema sumnje. U tom trenutku smo mi sama ta stvarnost. Pa kad sumnja dođe, mi je prvo prihvatimo i onda pokušamo da je preobrazimo u veru ili da je prosvetlimo. Ali ne možemo u startu negirati ili sakrivati njeno postojanje. Ako se sumnja pojavi, a mi kažemo drugima: „Nemam sumnji“, to je onda potpuna neistina.
Ko u ljudskom životu nema sumnje? Možda neko ima samo jednu sumnju, a druga osoba ima bezbrojne sumnje. Ako neko ima bezbrojne sumnje, to je kao da ima, recimo, bezbrojne prepreke na fizičkom nivou. Ali, mi možemo ove prepreke shvatiti kao prilike. Nećemo prizivati prepreke, ali ako nam stanu na put, suočićemo se s njima i prevazići ih. Svaki put kad savladamo neku prepreku treba da osetimo da se pojavila nova prilika. Pre nego što uđemo u neku poteškoću, unutrašnju ili spoljašnju, ona izgleda nesavladiva. Teškoća izgleda kao planina. Izgleda veoma visoka i osećamo da je ne možemo preći ili obići. Nakon toga, kad uđemo u problem, dobijemo ogromnu inspiraciju, neki unutrašnji podsticaj ili unutrašnji impuls. Onda izgleda kao da teškoća nije ništa, samo prolazna faza, oblak. Ušli smo u oblak, ali ćemo uskoro izaći. U pitanju je samo nekoliko sati i onda sunce mora izaći. Tad se popnemo i dosegnemo svoj najviši cilj. Opet, iznad našeg najvišeg cilja vidimo sledeću planinu. Onda dobijemo mogućnost da ostvarimo svoju vlastitu stvarnost. Znači, ujutro teškoća izgleda nasavladiva. U podne teškoća izgleda kao da ju je lako prevazići, kao popiti čašu vode. Do večeri teškoća izgleda kao mogućnost da se uđe u najviše i najdalje Onostrano.
Ako osećamo da je sumnja ušla u naš duhovni život ili da imamo neku drugu poteškoću, sučimo se s njom kao s jednom vrstom iskustva i pokušajmo da je prosvetlimo. Onda, u trenutku kad je preobražavamo, ova sumnja će se pretvoriti u čvrstu osnovu u našem životu težnje. Ako prihvatimo i preobrazimo ono što nam stane na put  umesto da osporavamo njegovo postojanje, ta stvar postaje naša. U početku neznanje staje na stranu neznanja, a mudrost staje na stranu mudrosti. Ali ako u trenutku kad neznanje dođe i napadne nas upotrebimo svoju mudrost da ga prihvatimo, preobrazimo, prosvetlimo i učinimo svojim vlastitim, onda njegova snaga postaje naša vlastita snaga. Neznanje može ponovo doći i napasti nas, ali ćemo sada imati više snage. Neznanje koje smo preobrazili i prosvetlili je postalo naš prijatelj, dodatna snaga.
Šta god da nam stane na put, treba da zgrabimo i preobrazimo snagom svoje volje. Ali ako pokušamo da osporimo postojanje negativnih sila, straha, sumnje i nesigurnosti, one nas neće zato napustiti. Ako ne prihvatimo ove sile, ako osporavamo njihovo postojanje, onda će doći trenutak naše neopreznosti kad će nam one pokazati kakve su...
Dakle, ako se pojavi sumnja, shvatite je kao jedno iskustvo i onda idite izvan nje. Preobrazite je u nešto više, u nešto što više ispunjava. Onda ćete videti da nema problema. Oni koji nemaju sumnje ne treba da brinu. Ali opet, neoprostiva je greška osuđivati one koji imaju sumnje. Ako nekom nešto nedostaje, to je zato što mu Bog to nije dao. I opet, ako Bog postavi pred nekoga određenu prepreku, to je iz nekog specijalnog razloga.  Dakle, moramo da znamo da će se Bog pobrinuti za njega i preobraziti tu teškoću na Svoj sopstveni način.
Kad uđemo u Boga, mi ulazimo u Stvarnost. Stvarnost ne može imati sumnje. Sama Stvarnost je istina, pa kako bi mogla dopustiti sumnje? Ali u početku, ako osetimo da sumnja ulazi u nas, hajde da je prihvatimo i prepoznamo njeno postojanje kao silu koju treba da preobrazimo u svoju korist. Planina najpre izgleda nesavladiva, onda postane lako preći preko nje. Na kraju to postaje istinska prilika da uđemo u širu stvarnost.

 

Izvor: Šri Činmoj, „Svet sumnje“


besplatni kursevi meditacije

banner meditacija 225

Preko kontakt telefona, možete se obavestiti i prijaviti za besplatno pohađanje kursa meditacije. Obavestićemo Vas o vremenu i mestu održavanja najbližeg vašem mestu boravka.

buttons prijava

posetioci sajta

Broj posetilaca na sajtu: 14