Um je nezahvalan

Pitanje: Da li fizički um može da pokuša da sakrije zahvalnost srca?
Šri Činmoj: Ne samo da je to moguće, već se dešava skoro stalno. Fizički um skoro svakog dana sakriva zahvalnost srca, a u nekim slučajevima i dvadeset i četiri časa dnevno. Ateisti ne veruju u Boga, iako im je Bog dao dušu, dao im je život, dao im je priliku, i još uvek brine o njima i pruža im Samilost i Brižnost. Ali, za njih ne postoji Bog. Zajedno sa njihovim mentalnim razvojem i komplikovanošću, u njih su ušle sumnja i druge nebožanske osobine. Veoma često za bogate ljude ne postoji Bog, iako ih je Bog blagoslovio Njegovom Obiljem. Za njih, novac je njihov Bog. To je sve za čim teže. Ovi ljudi takođe imaju srce, ali je fizički um zaklonio zahvalnost tog srca.
Fizički um stalno vapi za posedovanjem, a ne za oslobođenjem. Ali, srce uvek ima osećanje jedinstva. U srcu, ti ja imamo isti status. Ja nisam ni na koji način superiorniji od tebe; ti nisi ni na koji način superiorniji od mene. Ali, kada živimo u fizičkom umu, odmah smo odvojeni. Ili sam supriorniji ili sam inferiorniji; ne možemo biti jedno. Fizički um, koji je pun nesavršenosti, ograničenja i ropstva, uvek će se truditi da nas odvoji  od naše stvarnosti. Naša stvarnost je duša, a duša boravi u srcu. Moramo da uhvatimo fizički um i da ga kontrolišemo, kao kradljivca. Moramo da uhvatimo um našom intenzivnom težnjom i moramo da ga kontrolišemo našom snagom volje. I na kraju, moramo da ga prosvetlimo svetlošću naše duše.
Čim uspemo da na površinu iznesemo našu dušu, koja je puna božanske svetlosti, moći ćemo da pokažemo zahvalnost srca. A da bismo izneli dušu na površinu, moramo da osetimo da je čitavo naše postojanje baš u srcu. Moramo da osetimo da je čitava naša koncentracija u srcu, ne na vrhu glave ili na čelu, ili negde drugde. Kada usmerimo svu svoju pažnju na srce, treba da osetimo da tu postoji božanska iskra, najlepše i najsjajnije dete koje pokušava da izađe napolje. Kao i sunce na nebu, i ono je mnogo puta prekriveno oblacima. Ali, kada sunce konačno izađe na površinu, tama se potpuno istopi. Ako budemo mogli da usmerimo pažnju na srce, polako ali sigurno ćemo videti unutrašnje sunce – koje je beskrajno sjajnije, moćnije, svetlije od fizičkog sunca – kako izlazi na površinu i prosvetljuje našu spoljašnju svest. Tada će i fizički um biti preobražen beskrajnom Svetlošću u nama. I tada, umesto da nam stoji na putu, sam um će postati svesni instrument srca i duše.

 


Izvor: Šri Činmoj, “Pometnja uma i prosvetljenje srca”