Kada je Bog stvorio um, srce, telo i vital, On nije želeo da um ide nekim svojim putem. Bog je želeo i očekivao od uma da bude deo Njegove božanske manifestacije. On je dao ograničenu slobodu umu, srcu, telu i vitalu, ali su je oni zloupotrebili. Kada nam je data ograničena sloboda, od nas zavisi kako je možemo iskoristiti da bismo dobili više prilika da idemo dalje i dublje. Ako, umesto toga, izaberemo da je koristimo u loše svrhe,  to nije greška onog koji nam je dao ovu slobodu.

U ovom trenutku, naše želje nisu pod kontrolom naše duše. U ovom trenutku, jedino je naša težnja pod kontrolom naše duše. Kad težimo, pa nam duša kaže da nešto učinimo, mi to činimo. Ali, kad podlegnemo mnoštvu želja, pa nam duša kaže da učinimo nešto, mi je ne slušamo. Ipak, duša će na kraju steći prevlast.

Svest je uvek povezana sa dušom. Ali, ono što u ljudskom životu nazivamo svešću uopšte nije istinska svest; to je samo puki osećaj. Kad opazimo nešto tanano, što ne možemo da definišemo, mi to opažanje nazivamo našom svešću; to, zapravo, uopšte nije prava svest. To je pre veoma, veoma tanana želja. Mi ulazimo u nju i smesta osećamo da je to naša svest. Ali, istinska svest je Svetlost koja povezuje Nebo i zemlju. I samo Nebo je u našoj svesti.

Ima mnogo razloga što govorim ljudima da borave u srcu a ne u umu. Srce zna kako da se poistoveti sa Najvišim, sa najdaljim, sa najdubljim. Što se tiče uma, nije tako. Um nastoji da se poistoveti sa nekim objektom, sa nekom osobom, sa nečim ograničenim. Ali, to poistovećenje nije čisto ni potpuno. Kad um pokušava da se poistoveti, on gleda neki objekat okom oklevanja, ako ne i podozrenja. Ali, kada srce hoće da se poistoveti sa nečim ili nekim, ono koristi osećanje ljubavi i jedinstva.

Postoje dve vrste uma: ljudski ili fizički um i duhovni um. Fizički um je upetljan u grubu fizičku svest; zbog toga, on ne vidi i ne može da vidi pravu istinu u svom sopstvenom svetu. Duhovni um, koji je prosvetljeni ili prosvetljujući um, ima sposobnost da ostane u srcu koje teži; zbog toga on vidi višu istinu, istinu večno prevazilazećeg Onostranog, i teži da preraste u tu istinu.