Pitanje: Koje su preovlađujuće osobine tela, vitala (životne energije) i uma?
Šri Činmoj: Neprosvetljeno fizičko voli da lenstvuje. U samoj prirodi fizičkog je da bude neaktivno. Neprosvetljeni vital je agresivan. On voli da se hvališe svojom moći. A neprosvetljeni um podozreva i sumnja u sve i svakog.

Veoma malo ljudi, moram da kažem, zna šta je zaista duhovno srce. Mi zapravo brkamo emocionalni vital sa srcem. Ovog trenutka želimo nekome da damo sve, ali narednog trenutka želimo da sve zadržimo za sebe. Ovog trenutka, bez ikakvog razloga, spreman sam da vam dam sve, a narednog trenutka, opet bez ikakvog razloga, spreman sam da vam oduzmem život. Takva vrsta osećanja uopšte ne dolazi iz srca. To je igra našeg zahtevnog i neprosvetljenog vitala.

Kada je Bog stvorio um, srce, telo i vital, On nije želeo da um ide nekim svojim putem. Bog je želeo i očekivao od uma da bude deo Njegove božanske manifestacije. On je dao ograničenu slobodu umu, srcu, telu i vitalu, ali su je oni zloupotrebili. Kada nam je data ograničena sloboda, od nas zavisi kako je možemo iskoristiti da bismo dobili više prilika da idemo dalje i dublje. Ako, umesto toga, izaberemo da je koristimo u loše svrhe,  to nije greška onog koji nam je dao ovu slobodu.

U ovom trenutku, naše želje nisu pod kontrolom naše duše. U ovom trenutku, jedino je naša težnja pod kontrolom naše duše. Kad težimo, pa nam duša kaže da nešto učinimo, mi to činimo. Ali, kad podlegnemo mnoštvu želja, pa nam duša kaže da učinimo nešto, mi je ne slušamo. Ipak, duša će na kraju steći prevlast.

Svest je uvek povezana sa dušom. Ali, ono što u ljudskom životu nazivamo svešću uopšte nije istinska svest; to je samo puki osećaj. Kad opazimo nešto tanano, što ne možemo da definišemo, mi to opažanje nazivamo našom svešću; to, zapravo, uopšte nije prava svest. To je pre veoma, veoma tanana želja. Mi ulazimo u nju i smesta osećamo da je to naša svest. Ali, istinska svest je Svetlost koja povezuje Nebo i zemlju. I samo Nebo je u našoj svesti.