Pričam vam ovu priču za decu. Ali pošto smo svi mi božja deca, ova se priča može primeniti na svakoga od nas. Vi ste čuli mnogo priča o ljubavi koju deca mogu da imaju prema Bogu. Ali baš ova priča je krajnje značajna pogotovu za one koji su duhovni život prihvatili u ranim godinama. Iz ove ćete priče naučiti kako je ljubav male devojčice prema Bogu sve više rasla, kako je ona postajala starija.
Siguran sam da su neki od vas čuli za ime Mirabai. Mirabai je bila posvećenik visokog, višeg najvišeg ranga. Među svecima Indije ona apsolutno nema premca. Komponovala je mnogo mnogo bajana koji predstavljaju molitvene pjesme Bogu. Svaka pesma koju je Mirabai napisala izražava njenu inspiraciju, težnju i besano davanje sebe. Mirabai je potekla iz kraljevske porodice u Radžastanu. Njen otac se zvao Ratna Sing. Često je odsustvovao od kuće, boreći se protiv mongolskih careva. Bio je veoma hrabar ratnik. Jednog dana, jedan mudrac dođe u posetu njezinim roditeljima. U njihovoj palati je ostao jedan dan kao poseban gost. Mudrac je bio veoma zadovoljan plemenitošću i svetačkim osobinama njenog oca. I zato je na polasku Ratna Singu poklonio prekrasnu lutku odnosno kip Gospoda Krišne. Gospod Krišna je otelovljenje Boga.
Tada je Mirabai bilo samo tri godine. Umirala je od želje da ima lutku koja je poklonjena njenom ocu, ali on nije želeo da joj je da. Možda ćete misliti da je njen otac bio sebičan. On je međutim imao dva posebna razloga da zadrži lutku. Prvi razlog je bio taj što je lutka, budući da je došla od mudraca, odnosno svetog čoveka imala veoma posebne blagoslove. Ratna Sing je želeo da te blagoslove sačuva, ne na način tvrdice, već tako da oni mogu da se pravilno usvoje. Drugi razlog što nije davao lutku Mirabai bio je taj što je mislio da će ona svo vreme provoditi igrajući se s njom.
Kad je Mira videla da neće dobiti ovu lutku, prestala je da jede. I šta je onda jadni otac mogao da učini. Pošto je odbijala da jede, dao joj je lutku. Od tog dana, Mira se uvek igrala sa tom lutkom. Imala je običaj da joj priča i da joj peva; jako ju je volela.
Kad je imala pet godina, svadbena povorka prošla je ispred palate njenog oca. Mira je zapitala svoju majku: "Šta se to zbiva?"
Majka odgovori: "To je venčanje. Tih dvoje se venčavaju."
Iz radoznalosti Mirabai zapita majku: "Za koga ću se ja udati?"
Iz nekog razloga, majka joj odgovori: "Ti si već udata dete moje."
"Ko je moj muž?" povikala je Mira.
"Ova lutka, Gospod Krišna je tvoj muž" - reče majka. Mira je bila jako srećna što je čula da je njen muž Krišna.
Kako je prolazilo vreme, Mirine molitve su se uvećavale, a takođe postajale još duševnije. Svakog dana bi satima pričala lutki, igrala i pevala pred njom. Ponašala se kao da je lutka pravo ljudsko biće. U njenom slučaju lutka je i bila pravo biće. Živo prisustvo Gospoda Krišne bilo je u toj lutki.
Njen deda i drugi članovi porodice bili su zbunjeni. Šta bi trebalo da urade sa tom devojčicom? Rešili su da, što pre mogu da je udaju, to bolje. Kako njena ljubav prema mužu bude rasla, možda će se njena posvećenost ovoj lutki smanjiti. I još, imaće da obavi mnoge kućne poslove.
Tada je Miri bilo samo osam godina. Ali u to je vreme roditeljima bilo sasvim prihvatljivo da svojoj deci ugovore brak još dok su sasvim mlada.
I tako je Mira udata za princa Bodža Radža. On je bio najstariji sin Rana Sanga iz Čitara. Smatralo se da je vladar iz Čitara vođa hinduskih kraljevskih kuća, pa je tako ovaj brak podigao Miru na vrlo visok društveni položaj.
Mirin muž je bio veoma veliki ratnik. Tokom dana, Mira bi obavljala svoje dužnosti i posvećeno slušala svoju svekrvu. A uveče bi odnosila svoju malu lutku u hram. Tamo bi pričala lutki i pevala i igrala.
Na nesreću, njena svekrva ovo uopše nije odobravala. Ona reče Miri: "Ne možeš da tako kasno ostaješ. Ti si samo devojčica. Moraš da ostaneš kod kuće i ideš na spavanje."
Ali Mira je bila uporna: "Želim da idem u hram i molim se svake noći."
Njena svekrva stavi drugu primedbu: "Ti se moliš Krišni, ali Krišna nije naše porodično božanstvo. Naše božanstvo je Gauri, aspekt Durge, a Durga je supruga Gospoda Šive. Zato ne možeš da nastaviš da se moliš Krišni u našoj porodici."
Mira nije obratila pažnju na svoju svekrvu. Ona reče: "Ne, neću te poslušati. Moj Voljeni je Gospod Krišna. On je taj kome moram da se molim."
I tako se Mira i njena svekrva ozbiljno posvađaše. Ali od tada njena svekrva je zaćutala i dopustila Miri da nastavi sa svojim duhovnim aktivnostima.
Mira je sad bila veoma srećna. Danju bi radila a uveče bi mogla da ide u hram da meditira, peva i pleše sa svojim Gospodom Krišnom.
Ona je Krišnu obožavala kao Gopala Giridara - mladog pastira koji je svirao na svojoj flauti na obalama reke Džamune u Brindabanu. Brindaban je bio Krišnin dom u njegovom detinjstvu. Da bi svoje posvećenike zaštitio od potopa, jednom je u vis podigao planinu da bi oni mogli da se zaklone ispod nje. To je značenje epiteta Giridara. Kad je Mira obožavala svoju lutku, Gospod Krišna bi se pojavio pred njom u tom obliku, igrao se s njom i govorio joj.
Desilo se da je sestra njenog muža postala vrlo ljubomorna na Miru. Čula je kad je njena majka rekla da je Mira veoma duhovna i sve vreme razgovara sa Bogom. Ova zaova je htela da kazni Miru. Zato je počela da širi glasine da Mira ima podosta ljubavnika. Ljudima je rekla da ih Mira dovodi u hram noću i tamo se s njima druži. Mira je čula glasine na dvoru, ali na njih nije obraćala nikakvu pažnju. Tada je imala dvanaest ili trinaest godina.
Jednog dana ova nepodnošljiva zaova reče Mirinom mužu: "Zar si slep, tvoja žena ima tako mnogo momaka. Ja to lako mogu da dokažem. Samo idi i vidi šta se dešava noću u hramu." Mirin muž se razbesneo i te noći čekao izvan hrama. Kada je čuo da Mira s nekim priča, razvalio je vrata hrama i uleteo unutra sa isukanim mačem. Mira je govorila sa Gospodom Krišnom. On joj se javio u svom Nebeskom Obliku. Ali čim je muž došao On je nestao. Mirin muž je video samo svoju ženu i njenu malu lutku. Nije bilo ni jednog ljudskog bića. Nasmejao se i rekao: "Sestra mi je napričala same laži." I potom je otišao. Pošto je otišao Mira je plakala i plakala za svojim Gospodom Krišnom: "Gde si otišao, gde si otišao?"
Čak i posle ove epizode, njena zaova je nastavila da je ogovara. To je za Miru bilo suviše, ali šta je mogla da učini? Bar je svake večeri mogla da ide u hram i da svog Voljenog Gospoda obožava na svoj vlastiti način.
Do tada je ona već komponovala priličan broj molitvenih i duševnih bađana. Ljudi su počeli da njene bađane pevaju po ulicama. Na taj način su svi u carstvu saznali za ime Mirabai. Svi su bili veoma ponosni na nju.
U to je vreme Akbar nasledio svog oca na prestolu mogulskih careva. Iako je bio musliman, voleo je hindusku kulturu. Na svom dvoru je držao razne talentovane izuzetne ljude, pripadnike raznih vera. Akbar je uvek cenio dobre osobine drugih. Tokom vremena, čuo je za Mirabai i poželeo da ode i da je vidi.
Isprva je izgledalo nemoguće da se ta želja ispuni. Mirabaina porodica i mogulski carevi uvek su bili zakleti neprijatelji! Ako bi otišao da vidi Mirabai, rizikovao bi svoj život, a i nju bi doveo u veliku opasnost. Ali Akbar je bio rešen da ide. Rekao je: "Neću ići kao car sa svojom vojskom. Ićiću prerušen."
I tako su se on i njegov dvorski muzičar, Tansen, obukli u oker haljine kao lutajući sanjasini. Tako prerušeni približili su se hramu gde je Mirabai služila. U hramu su posvećenici pevali i igrali. U samom centru je bila Mirabai, najduševnije pevajući.
Akbara i Tansena duboko su dirnuli Mirabain glas i molitve. Da bi pokazao svoju zahvalnost Akbar je pred stopala Mirabaine male statue Gospoda Krišne položio dijamantsku ogrlicu. Prisutni su bili zapanjeni monahovim gestom. Pitali su se nije li to neko prilično bogat došao preobučen u monaha. Potom su Akbar i Tansen otišli.
Za nekoliko dana, saznalo se da je to bio sam car. Mirabain muž se razljutio i rekao svojoj ženi: "Načinila si najveći mogući greh. Ti si hinduska princeza, a dopustila si muslimanu da ti vidi lice. Ne mogu više da te gledam. Treba da odeš do reke i utopiš se."
Jadna Mirabai! Osećala se tako bedno u ovom toku događaja. Ona nije bila odgovorna za to što se desilo. Ali opet je bila spremna da se baci u reku i počini samoubistvo. Hodala je prema reci u pratnji nekih od svojih sledbenika i posvećenika. Samo što se nije bacila u reku kad se pojavio Gospod Krišna i zgrabio je. Rekao je svom najdražem posvećeniku: "Ne, ja ne želim da se ubiješ. Nisi učinila ništa rđavo. Molim te napusti ovo mesto i dođi u Brindaban, tu ćeš me videti."
Tako je Mirabai napustila svog muža i sa nekoliko sledbenika otišla u Brindaban. Tamo je mogla da sve vreme provodi obožavajući Krišnu i pevajući bađane Krišni. Njeni su bađani bili krajnje jednostavni. Ponekad su se sastojali samo od četiri ili pet reči. Ponekad su se sastojali samo od njenog imena i imena Gospoda Krišne: "Mira Gopala Giridara" . Tako bi ona neprekidno pevala na svoj posvećeni način. Cela je zajednica bila tako zadovoljna njome, tako ponosna na nju i tako zahvalna.
U međuvremenu, Mirabain muž se osećao bedno. On je shvatio koliko je njegova žena bila čista i pobožna. Njeno ime se brzo odomaćilo. On više nije hteo da sluša savete svojih rođaka. Otišao je u Brindaban i vratio Mirabai u palatu. Tamo je sa njom dobro postupao i dozvolio joj da nastavi da služi u hramu. Ostali su rođaci međutim prema njoj postupali veoma ružno.
Kad je Mirabai imala samo dvadeset i tri godine, Bodža Radža je umro. Presto je pripao rođaku koji se prema Mirabai ponašao veoma nebožanski. Kada je video da svi cene njene duhovne osobine, za njega je to bilo isuviše. Plamen ljubomore se zapalio u njemu i on je poželeo da je ubije. Znao je da se ona obično rano ujutro satima moli Krišni i ukrašava oltar najlepšim cvećem. I tako je jednog dana poslao na dar korpu cveća. U cveću je sakrio smrtonosnu zmiju. Znao je savršeno dobro da će je zmija ugristi čim dodirne cveće.
Dogodilo se međutim nešto čudesno. Kad je Mirabai položila svoje ruke na cveće, zmija se takođe pretvorila u cvet. I tako joj se ništa loše nije desilo. Kralj nije mogao da veruje da njegov trik nije uspeo.
Nekoliko dana kasnije poslao joj je pehar sa mlekom, rekavši da je vrlo srećan i zadovoljan s njom. Ali u peharu takozvanog čistog mleka nalazio se vrlo moćan otrov.
Gospod Krišna je došao Mirabai i upozorio je da se u mleku nalazi otrov. Potom joj je rekao da ga svejedno popije. Gospod joj je rekao da će je On zaštititi. I tako, pošto je završila službu, ispila je sadržinu pehara. Ali Krišna je otrov pretvorio u nektar. Ne treba ni reći da joj se ništa nije desilo.
Kralj je pokušao da Mirabai muči na još mnogo drugih načina, ali ju je Krišna svaki put spasao. Konačno Mirabai se obratila nekolicini duhovnih učitelja da ih pita šta treba da radi. Svi su je savetovali da napusti palatu. I tako posle mnogih dugih godina patnje Mirabai je peške otišla u Brindaban. Do tada je imala mnoge mnoge sledbenike a cela Indija je odjekivala od njenih bađana. Pogotovu su na nju bili ponosni obožavaoci Krišne, i bili su joj veoma zahvalni jer je njena glavna tema bila "Krišna je moje Sve, Gopal je moja Sve" .
Jednog dana posle mnogih godina Mirabai je došla u hram pevajući. Oko nje je bio priličan broj posvećenika koji su takođe pevali. Gospod Krišna je bio tako zadovoljan sa Mirabai da se pred njom pojavio u svom suptilnom ljudskom obliku. Kad je nekom otvoreno treće oko ovaj oblik je veoma opipljiv. Mirabai je bila u stanju da vidi svog Gospoda ali ostali nisu imali suptilni vid da bi ga videli. Međutim, oni su videli nešto u njoj.
Gospod Krišna je tada otvorio svoju srčanu čakru. Tada je Mirabai ušla u njegovo srce i nestala i tako je otišla. Tada je bila u visokoj ekstatičkoj svesti. Svojim fizičkim telom ona se stopila sa Njegovim božanskim oblikom i nestala. I tako se priča završila.

KOMENTAR:

Svevišnji je vaš Guru, moj Guru, Guru svih nas. On obitava u svačijem srcu. Ako želite da vodite duhovni život, ako želite da nadahnete čitav svet, Svevišnji treba da bude vaš jedini Voljeni. Ako vam je zaista potreban Bog kao što je bio potreban Mirabai, On mora da bude vaša jedina radost, vaša jedina ljubav, vaše jedino zadovoljstvo i vaše jedino ispunjenje.