Gandijevom prijatelju trebao je novac i pitao ga je da li može da mu pomogne. Gandi u prvi mah reče: "Nemam novca." ,a onda pristade: "U redu, videću šta mogu da učinim."
Ukrao je komad zlata od svoga brata i prodao ga, a novac je dao prijatelju. Kasnije se osećao bedno jer je nešto ukrao. Gandi je uvek sve govorio svome ocu. Ništa nije krio od njega.I iako mu je otac bio veoma bolestan i vezan za krevet, Gandi mu je napisao poruku koja je glasila: "Ukrao sam komad zlata i osećam se bedno. Molim te, oprosti mi."
Kada je otac pročitao poruku ustao je iz kreveta. Gandi se uplašio da će otac da ga udari, ali su u očevim očima blistale suze. Onda je pomislio da je razočarao oca time što je nešto ukrao od sopstvenog brata, zbog čega se osećao još bednije. Konačno, njegov otac je pocepao poruku, a oči su mu se preplavile suzama.
Gandi je uveravao oca: "Oče, nikad više neću krasti. Ovo je prvi i zadnji put. Molim te, nemoj da plačeš."
Otac je bio duboko dirnut: "Plačem,sine moj, ne zato što si nešto ukrao, nego zbog tvoje iskrenosti. Ti si uvek tako istinoljubiv. Nikad nisam upoznao nikog tako iskrenog kao što si ti. Ponosan sam na tebe."