U svakom od nas postoji predivan cvetni vrt - vrt duše. Tu možemo uživati u mirisu svakog cveta i otkriti istinsku lepotu i bezgraničnu slobodu svog unutrašnjeg "ja". Sa svakom lekcijom koju naučimo od života, vrt naše duše raste i blista. Na kraju, mir, svetlost i miris–sreća naših pojedinačnih vrtova proširiće se na sve četiri strane sveta.

Rešio sam da ispričam nekoliko tradicionalnih priča, dobro poznatih u Indiji. Ove priče nisu moje delo. To su priče o duhovnim Učiteljima koji su svoje okultne moći pokazivali tako lako i često kao što mi pijemo vodu. Jedan sam od onih koji ne cene čuda, zato što čuda vrlo često puthranjuju znatiželju, a između težnje i znatiželje je duboki jaz. Sa druge strane, ima duhovnih Učitelja koji smatraju da je preporučljivo da pojedinac nekako otpočne svoje duhovno putovanje, makar to bilo i iz znatiželje. Vremenom će ta ista osoba ući u svet istinske težnje. Ponekad okultisti žele da dokažu kako savremena nauka nema poslednju reč u odnosu na Božiju tvorevinu. Oni hoće da pokažu kako beskonačno bogatstvo unutrašnjeg sveta lako može da ućutka sva ljudska postignuća u spoljašnjem svetu. Da bismo bili sigurni, ono što mi nazivamo čudom nije ništa drugo do uobičajena pojava u svetu koji je izvan domašaja naših čula. Ovi veliki Učitelji, njihova veličanstvena čuda, njihovi životi koji ushićuju dušu, mogu da nas iznutra poučavaju. Zbog toga sam zainteresovan da ispričam ove priče. - Šri Činmoj