Dvadesettrogodišnji mladić došao je jednog dana kod duhovnog Učitelja sa pismom od svoje majke, koja je bila Učiteljev bliski učenik. Učitelj pročita pismo i reče mladiću: "Sedni, molim te. Definitivno ću popričati sa tobom."
Učitelj je meditirao na mladog tragaoca oko deset minuta, a zatim mu reče: "Ti imaš veoma dobru dušu, izuzetnu dušu, mada mislim da nisi toga svestan. Vrlo sam zadovoljan unutrašnjim plačem tvoga srca."
Tragalac uputi Učitelju ljupki osmeh i reče: "Učitelju, imam tri pitanja da ti postavim."
"Hajde da čujemo tvoja pitanja, jedno po jedno", reče Učitelj. "Koje je tvoje prvo pitanje?"
"Učitelju, moja majka se bavi Jogom mnogo, mnogo godina, a moj otac joj se nedavno pridružio. Ti imaš priličan broj učenika. Neki od njih su ti bliski, dok su drugi na periferiji. Moja majka želi da bude tvoj najbliži učenik. Podrazumeva se, ja sam joj veoma zahvalan što me uvela u duhovni život, ali želim da ti kažem da bez obzira kako ti bliska ona postane na osnovu svoje težnje i posvećenosti, ja želim da je nadmašim. Od samog detinjstva imao sam jak nagon za takmičenjem. Ja uvek želim da nadmašim svoje roditelje, svoje prijatelje, čak i svoje poznanike, u svemu. Tako želim da nadmašim svoju majku u duhovnom životu."
Učitelj uputi tregaocu širok osmeh i reče: "Ja sam vrlo ponosan na poletnu težnju i blistavu posvećenost tvoje majke. Ali ne vidim ni jedan razlog zašto ti ne bi mogao da nadmašiš svoju majku, pod uslovom da prihvatiš duhovni život najposvećenije i najduševnije."
Tragalac reče: "Tako mi je drago da si mi dao garanciju da imam sposobnost da nadmašim svoju majku. Sad, ja ću ti se dokazati svojim delima. Dozvoli mi da se ne vežem slabašnim obećanjima."
Učitelj blagoslovi mladića i reče: "Pokušaj, sine moj, pokušaj. Ako iskreno pokušaš, sigurno ćeš uspeti."
"Učitelju, evo mog drugog pitanja, ili radije moje žarke želje: Želim da se izjednačim sa tobom u duhovnosti. Želim da budem veliki kao što si ti u spoznaji Boga."
Ka je ovo čuo, Učitelj tužno pogleda mladića.
"Znao sam, znao sam!" uzviknu tragalac. "Na kraju krajeva, ko želi da se drugi izjednače sa njim? Učitelju, molim te, oprosti mi moju drskost. Ne želim da se izjednačim sa tobom. Želim samo da upečatljivo nadmašim svoju majku i postanem tvoj apsolutno najdraži učenik."
"Dete moje", reče Učitelj, "na žalost, nisi dobro pročitao moje misli. Ja sam te tužno pogledao ne zato što si želeo da se izjednačiš sa mnom, već zato što nisi imao unutrašnjeg nadahnuća i težnje da me nadmašiš, kao što si želeo da nadmašiš svoju majku. Pravi otac dobija strahovitu radost kad ga njegov sin nadmaši. Naravno, ja ne znam kako je to kod američkih očeva i američkih sinova. Ali, budući da sam vaš duhovni Otac, ja znam da ću ja biti najsrećniji čovek kad me ma koji od vas ili ma ko drugi od moje duhovne dece daleko nadmaši po duhovnoj visini. Zašto? Zato što kad prihvatim učenika, on i ja postajemo nerazdvojno jedno. Kao što ja osećam da on ima potpuno pravo da moju duhovnu visinu i dubinu i moja božanska blaga smatra sasvim svojim, isto tako njegove najviše uspehe, njegov napredak i njegova postignuća, bez i najmanjeg mogućeg oklevanja, ja smatram svojim sopstvenim."
Mladić reče: "Razumem, razumem. To je fina filozofija."
"Ti kažeš da je to fina filozofija. Ja mislim da je to velika spoznaja", reče Učitelj.
"Učitelju, imam sad treće pitanje. To je zapravo ozbiljan problem. Ja se sada bacam srcem i dušom u duhovni život. Ali ja imam devojku koja će, bojim se, snažno i žestoko da se suprotstavi mom novom životnom usmerenju. Šta sad da radim? Ako želiš da prekinem naše prijateljstvo, ako želiš da budem potpuno izvan njenog života, ja sam spreman da tako učinim. Samo mi reci šta treba da uradim."
"Dete moje, pruži joj šansu. Ispričaj joj sve o duhovnom životu i sve o meni. Može da se dogodi da ona prihvati tvoj novi život svim srcem. Nikad se ne zna šta će se dogoditi. U svakom slučaju, pruži joj šansu. Hajde da vidimo šta će da se dogodi. Kao što ti želiš da spoznaš nejvišeg Apsoluta u ovom životu, možda i ona želi da spozna Najviše u ovom svom životu. Jutro ne mora neizbežno da pokaže kakav će biti dan, ili budućnost. Postoje izuzeci. Njen slučaj može biti potpuni izuzetak. Ono što danas ne vidiš u njoj, baš tu stvar ćeš možda videti u njoj sutra. I ne samo to, već ona može postati sama ta stvar, najviša Svetlost. I čak je vrlo verovatno da će ona spoznati Najviše. Mogu gotovo da ti garantujem da hoće. Sad, šta je sa tvojom sestrom? Šta misliš o njenom duhovnom životu?"
"Ona nije za tu vrstu života, bar za sada."
"Dakle, po tebi, od nje nema koristi?"
"Mislim da je beznadežan slučaj bolji izraz", reče mladić. "Učitelju, zašto u tvojim očima vidim nešto čudno? Nešto iznutra mi kaže da će me moja sestra daleko nadmašiti ako se prihvati duhovnog života. Učitelju, Učitelju, molim te nemoj da dozvoliš da se to dogodi! Dozvoli mi da nadmašim svoju majku. Dozvoli mi da postanem tvoj najdraži učenik. Dozvoli mi da se izjednačim sa tobom. Dozvoli mi da te daleko nadmašim. Dozvoli mi da ponudim svu svoju svetlost celom svetu. Dozvoli mi da napustim svoje telo, i kad počnem da živim u beskrajnom Miru, Svetlosti i Blaženstvu, kad sam sasvim smiren na Nebu, onda ona može da postane tvoj najdraži učenik. Tada može čak i da me nadmaši. Neću se buniti. Učitelju, siguran sam da ćeš ti poslušati vapaj moga srca!"
Učitelj mu uputi najširi osmeh i reče: "Videćemo šta će biti sa tvojom sestrom."
Onda mladić reče Učitelju: "Da li je potrebno ili neophodno da ostanem fizički blizu tebe da bih načinio najbrži napredak?"
"To nije neophodno", odgovori Učitelj. "Glavna stvar je koliko unutrašnje povezanosti želiš da uspostaviš sa mnom. Dešavalo se mnogo puta da fizička blizina Učitelja bude iskorišćena na pogrešan način. U takvim slučajevima, fizička blizina nije blagoslov, već pravo prokletstvo, ili u najmanju ruku ogromna smetnja. Ali ako je to Božja Volja, neki učenici kojima je poverena Božja Svetlost u ogromnoj količini mogu da ispolje tu Svetlost na mestu jako daleko od Učiteljevog fizičkog prisustva. Naravno, ako se fizička blizina ne zloupotrebljava, učenik dobija dodatnu prednost u obliku inspiracije da trči najbrže. Ako je tvoja sudbina da ostaneš fizički daleko od tvog Učitelja zbog neizbežnih okolnosti, to je sasvim u redu. U tvom slučaju, tvoje studije odvešće te daleko od mog spoljašnjeg prisustva. Ali neka tvoje spoljašnje studije i tvoje unutrašnje studije idu zajedno. Od svojih spoljašnjih studija dobićeš informacije. Od svojih unutrašnjih studija dobićeš prosvetljenje. Sad ti trebaju informacije kako bi imao potpuno shvatanje svetske situacije i svetskog života. Ali doći će dan kad će ti trebati samo unutrašnje prosvetljenje. U Božji odabrani Čas postaćeš toga svestan."
"Učitelju, kako bih želeo da taj Čas zakuca na vrata mog srca sad u ovom trenutku. Ono što mi zaista treba jeste prosvetljenje. Ono što mi večno treba je Bog."
Učitelj blagoslovi tragaoca svojim Transcendentalnim Ponosom i reče: "Ono što je meni zaista potrebno je duševna težnja i plodno ostvarenje tvoje vizije tako da mogu da ubrzam svoje ispoljavanje Boga na zemlji. Ti si moja istinska radost; ti si moja istinska zahvalnost; ti si moj istinski ponos."