Bio jednom jedan veliki duhovni Učitelj koji je imao samo četrdeset ili pedeset učenika. Jednog dana posle vrlo visoke meditacije, jedan učenik koji je bio sa Učiteljem sedam godina ustade i reče: "Učitelju, mi ponekad imamo veoma, veoma visoka unutrašnja iskustva. Ali kad god ti ispričamo o ovim duhovnim iskustvima, mi ih više ne doživljavamo. Ti kažeš da bi o svojim unutrašnjim iskustvima trebalo da govorimo samo tebi, jer ako drugima kažemo nešto o njima, oni će biti ljubomorni na nas i iznutra će pokušati da nas povuku na dole. Ali ono što se dogadja jeste da kada kažemo drugima koji su naši drugovi učenici, mi i dalje nastavljamo da dobijamo ta iskustva, a kada tebi ispričamo o njima, tog istog trenutka naša iskustva prestaju."
Učitelj je bio vrlo tužan i uznemiren. On reče: "Iskustva koja sada doživljavate su poput najmanje moguće ribe, najsitnije ribe. Pogrešno je i apsurdno da mislite da kada mi date svoju sitnu sitnu ribu, je vam je neću vratiti, već ću je pohlepno progutati ja sam, samo zato što imam više moći od vas. Ja ne moram da jedem vašu sitnu ribu. Ja imam svoju sopstvenu krupnu ribu koju mogu da jedem svakog dana.
"Ono što vi ne znate je da kada mi ispričate o nekom iskustvu, to iskustvo ulazi u mene kao vaša svojina i ja ga čuvam na sigurnom. Možete misliti da ne dobijate više isto iskustvo kad mi ga jednom ponudite, ali to je zato što ga ja čuvam na sigurnom za vas. A ako ne dobijate nadalje iskustva ove vrste, nemojte misliti da sam ja ljubomoran na vas, da sam vam oduzeo vaše iskustvo i ne dam vam više iskustva. Stvar je samo u tome da je iskustvo koje ste dobili sada kod mene, a ja vas pripremam za veće iskustvo koje traži mnogo vremena i pažnje. Kad bude vreme, daću vam to iskustvo. Onda ćete videti razliku izmedju iskustva koje mislite da ste izgubili i iskustva koje ste dobili."
"Oprosti mi, Učitelju", reče učenik. "Oprosti mi moje optužbe. Sad razumem šta činiš za nas. Ne znam kako sam mogao da te optužim na takav način. Oprosti mi. Ali, Učitelju, još uvek sam malo radoznao. Je li istina da su ljudi uvek spremni za iskustva koja im daješ? Šta bi se desilo ako neko ne bi bio spreman za neko iskustvo? Umesto da mu koristi, zar ga ne bi uznemirilo i možda čak usporilo njegov duhovni napredak?"
Učitelj objasni strpljivo: "Kada je neko spreman za to, tada je dobro dati mu iskustvo. Kada neko nije spreman, Učitelj može da mu ga da, ali će ono samo biti protraćeno. Nećak jednog od najvećih indijskih duhovnih Učitelja često se žalio kako je on služio svog ujaka tako mnogo godina, a ipak njegov ujak mu nije dao ništa. Ali kada ga je ujak dotakao i dao mu najviše iskustvo, njegov ponos je izašao napred. On je rekao: 'O Ujače, ti i ja smo jedno'. To nije bila njegova krajnja spoznaja, već je njegov ponos progovorio tvrdeći da on sada ne mora da dodiruje ujakova stopala, ne mora da mu se klanja i služi ga. On se čak naljutio što njegov ujak ima tako mnogo učenika dok on nema ni jednog. Njegov ponos je izašao na površinu, umesto spoznaje nerazdvojnog jedinstva, jer on nije bio iznutra spreman za iskustvo koje je dobio. Ali kada je Učitelj video šta njegov nećak radi, on mu je ponovo dao njegovu staru, običnu svest i spasio ga.
"Ako nešto učinite u pogrešno vreme, iskustvo će biti beskorisno. Umesto da bude korisno, ono će jednostavno biti protraćeno. Zato uvek kažemo da postoji jedan čas, Božji Čas. Ako je otac multimilioner, on može da da svom malom detetu sav svoj novac, ali će on biti proćerdan. Kad to isto dete odraste, medjutim, i postane zrelo, ako mu njegov otac da novac, on će biti mudro iskorišćen.
"Ako se unutrašnje blago da u veoma velikoj količini, tragalac može da se na smrt preplaši. Jedan duhovni gigant u Indiji bio je na smrt preplašen kada mu je njegov Učitelj dao Nirvikalpa Samadhi. 'Šta to radiš, šta to radiš?' zavapi je. Smesta se setio svoje porodice, svog zemaljskog oca i podsetio svog duhovnog oca da je, na kraju, on zaista sin svog zemaljskog oca. Ako je veliki duhovni div poput njega bio preplašen kada mu je njegov Učitelj dao Nirvikalpa Samadhi, možete da zamislite snagu iskustva, mada mu ga je njegov Učitelj dao lako kao što neko daje čašu vode. Kada je Krišna dao isto to iskustvo Ardjuni, iako je za Krišnu bilo vrlo lako da to učini, kada ga je Ardjuna dobio on je bio istog trenutka uplašen. Posle nekog vremena, kada je Ardjuna zamolio Krišnu da mu ponovo da to isto iskustvo, Krišna je rekao: 'Kako to da si zaboravio to iskustvo? Zašto bih ti ga dao ponovo? Idi i zamoli svog brata Bišmu da ti ispriča o tom iskustvu. On ga neće zaboraviti. Da si ga zaista prihvatio kao što je trebalo, ti bi danas bio drugi čovek.'"
"Učitelju", reče učenik, "možda sam ponovo radoznao, ali da li se duhovni Učitelji drže neke vrste kosmičkog pravila ili zakona kada je u pitanju davanje unutrašnjih iskustava i unutrašnje svetlosti njihovim učenicima?"
Učitelj reče: "Ono što ti dajem mogao sam da iskoristim ja sam ili sam mogao da proćerdam. Ali to ne bi bilo božanski. Nije to kao da ja poštujem zakon koji kaže da kada mi ti daš jedan dolar, ja moram da ti dam deset dolara. To nije tako. Ali jednostavno zato što si ti osetio radost dajući mi ono što imaš, ja osećam da bi trebalo sad ja tebi da dam ono što ja imam. Ako je ono što ja imam veće od tvoje sposobnosti da primiš, onda ću ti ja dati prema tvojoj prijemčivosti. Ali ako vidim da ti možeš da postigneš ili primiš količinu koju bih ja želeo da ti dam, onda ću naravno moći da ti je dam. Kad se otac i dete igraju, dete daje svoju krajnju sposobnost. Ali ako otac pokaže detetu svoju krajnju sposobnost na fizičkom nivou, na primer, dete neće to moći da izdrži i biće povredjeno. Dete treba da ojača pre nego što njegov otac može da mu pokaže svoju punu snagu."
Učenik se pokloni Učitelju i reče: "Učitelju, nahranio si moju radoznalost, prosvetlio si moje srce i dušu. Tvoje strpljenje i samilost su takodje unutrašnja iskustva za nas - vrlo posebna i vrlo potrebna iskustva."