Jednom je u Indiji živeo muslimanski prosjak koji je imao izvesnu kolicinu okultnih moći. Njegovo ime beše Badžit Baštami. U Čitagongu postoji posebno mesto gde ga mnogi Muslimani obožavaju. Čak ga i Hindusi veoma vole.
U ribnjaku kraj njegovog groba žive petnaest do dvadeset vrlo velikih kornjača, koje su nekad, zapravo, bile ljudska bića. Badžit Baštami se na ove ljude naljutio zato što prema njemu nisu bili dobri, te ih je pretvorio u kornjače. Svima im je dao imena: Radžali, Madžali, Pudžali i slično. Rekao je da će ih, kad dođe vreme ponovo pretvoriti u ljudska bića- ne obična, već slavna ljudska bića. Rekao je da će im, zbog toga što prolaze kroz tako surovu kaznu, jednom, u budućnosti, njegova samilost pomoći da postanu veliki ljudi.
Postoji mnogo priča o milosti Badžita Baštamija. Jednom je u ponoć hodao ulicom moleći se i meditirajući, kad je video čoveka kako svira flautu. Flautista je bio vrlo pijan, ali je svirao izuzetno dobro. Pošto je svirao tako melodične, poznate melodije, ljudi su se okupili oko njega. Ali kad bi ga pohvalili, on bi ih vređao, koristeći veoma ružne reči. Neki ljudi su ga prokleli i otišli, dok su drugi i pored svađanja i vređanja ostali. Oni nisu uzimali njegove uvrede za ozbiljno, pošto je, očigledno, bio pijan. A pored toga, čovek je svirao jako lepo, a oni su uživali u zabavi.
Čim je čovek ugledao Badžita, počeo je da ga vređa, samo što je ovaj put koristio najprljaviji i najružniji mogući jezik. Badžit se uzbudio i rekao, "Prestani da koristiš takve reči !"
Pijani flautista se razbesneo. Prišao je Badžitu i nemilosrdno ga udario flautom po čelu. Flauta pijanice se polomila a Badžit je otišao kući sa čelom koje je jako krvarilo.
U to vreme Badžit je imao mnogo, mnogo učenika i sledbenika, koji su, kada su videli u kakvom je stanju njihov Učitelj, hteli da ubiju flautistu. Ali Badžit reče, "Ne, ne ! Ne smete to da uradite. Sutra ujutru ću uraditi nešto povodom toga." Učenici su bili jako srećni zbog toga što će njihov Učitelj kazniti tog čoveka.
Sledećeg jutra Badžit dade jednom od slugi jedne od najukusnijih indijskih slatkiša i još par rupija da odnese flautisti, zajedno sa jednom porukom. U ruci je pisalo da je Badžitu veoma žao što je njegova glava odgovorna za čovekovu slomljenu flautu, i da šalje novac tako da muzičar sebi može kupiti novu. Takođe, pošto je prethodnog dana iskusio nešto malo čovekovog rđavog jezika, šalje malo slatkiša da mu jezik učine slađim.
Kada je flautista primio poklone i čuo poruku, bio je duboko dirnut. Odmah su muzičar i svi njegovi prijatelji i obožavaoci otrčali do Badžitove kolibe i pali pred njegova stopala, moleći da budu prosvetljeni njegovim oproštajem. U predstojećim godinama, svi su postali Badžitovi izuzetno dobri učenici. Na ovaj način, kroz svoju samilost, Badžit je pretvorio nebožanske pijanice u božanske tragaoce što teže.