Posle inicijacije Šjama Čarana, Učitelj Babađi, Lav-Jogi, je svom učeniku rekao: “Inicijacija je od vrhunske važnosti i zato sam te inicirao. Ali, sada hoću da se u roku od tri dana vratiš kući. Moraš da se vratiš na posao. Neizmerno si potreban svojoj porodici”. Šjama Čaran je plakao i plakao. Nije želeo da ode. Njegov Učitelj ga je utešio rekavši mu: “Nemoj, moraš da uradiš nešto izuzetno posebno za Boga, dok si sa porodicom i vodiš život domaćina. Ali, kad god ti zatrebam, samo me pozovi i uveravam te da ću doći da te vidim i blagoslovim”.
Teška srca, Šjama Čaran je pošao kući. Na svom putu je dva ili tri dana proveo u domu nekih svojih prijatelja. Prijatelji mu rekoše, “Da li ti veruješ u okultnu moć ili u duhovnu moć? Mi u to ne verujemo. Nekada su indijski sadui imali okultne moći, ali ta vremena su prošla. Oni koji tvrde da poseduju okultne moći su svi od reda varalice”.
Šjama Čaran reče: “Šta to pričate? Upravo me je inicirao jedan veliki duhovni Učitelj. Poznato mi je kolika je njegova okultna moć”.
Prijatelji mu nisu poverovali, pa im je rekao: “Ako mi ne verujete, mogu da vam dokažem. Samo izađite iz ove sobe, pustite me da nekoliko minuta meditiram i uveravam vas da će moj Učitelj doći ovde”.
Lahirijevi prijatelji nisu uopšte verovali u okultne moći, ali su svi bili radoznali, te su izašli. Kada su mu prijatelji napustili sobu, najduševnije je prizivao Učitelja. Kroz petnaest minuta Babađi je u suptilnom telu došao u sobu, a potom je preuzeo i svoje fizičko telo.
Šjama Čaran je bio neizmerno radostan što u sobi vidi svog Učitelja, ali Babađi ga je izgrdio i bez milosti ga je napao. Rekao mu je, “Pogledaj koliko si samo drzak! Prešao sam toliku razdaljinu samo da bih došao da zadovoljim tvoju radoznalost i osporim tvoje prijatelje ateiste. Upozoravam te, više nikad, nikad neću ponovo da ovako nešto uradim. Rekao sam ti da ću doći kad god me pozoveš, ali sada povlačim svoje obećanje. Sada želim da kažem da ću ti doći jedino kada ja budem hteo da te vidim, gde god da si”.
Šjama Čaran je plakao i molio za oproštaj.
Babađi reče, “Oprostio sam ti, ali nemoj više nikad da me prizivaš da bi pokazivao moju okultnu moć ili svoju posvećenost. Jedino kada budem osetio potrebu, doći ću da te vidim. U unutrašnjem svetu možeš da me prizoveš, možeš da osetiš moje prisustvo, ali više nikada neću da pokazujem svoje fizičko prisustvo na ovaj način”.
Šjama Čaran se poklonio Babađiju i rekao: “Sada, kada si došao, o Učitelju, zbog tvoje beskonačne Samilosti, molim, molim da me blagosloviš jednim darom”.
“Čime želiš da te blagoslovim?”, upitao ga je Babađi.
“Hteo bih da moji prijatelji uđu da te vide”, rekao je Šjama Čaran, “kako bi poverovali u tvoju oklutnu moć”.
Učitelj mu se osmehnuo, rekavši, “Da, a isto tako i u tvoju moć prizivanja. Idi i reci im da dođu”.
Šjama Čaran je otvorio vrata i njegovi prijatelji su ušli. Bili su jako iznenađeni kada su ugledali sadua duge kose i brade koji sedi u položaju lotosa. Babađi im se nije obraćao, ali se svakome osmehnuo i svako mu se poklonio. Šjama Čaran je Učitelju doneo nešto hrane i Učitelj je to pred njima pojeo. Potom ih je Babađi sve zamolio da izađu na nekoliko minuta. Kada su se vratili, on je nestao.

Komentar:

Prikazivanje okultne moći ili duhovne moći da bi se stvorila težnja ukazuje na nedostatak mudrosti. Moć čudotvorstva neće i ne može da promeni lice čovečanstva. Lice čovečanstva može da se promeni jedino unutarnjim buđenjem, unutarnjim vapajem, unutarnjom posvećenošću i unutarnjom predajom Bogu. Znatiželja nije duhovnost. Unutarnji vapaj je jedina istinska duhovnost koju Bog uvažava s ljubavlju, samilosno i bezrezervno. To je zato što Božije univerzalno Jedinstvo, univerzalna Ljubav, univerzalna Svetlost i univerzalno Blaženstvo mogu da se ispolje jedino u unutarnjem vapaju našeg srca.