Šjama Čaran Lahiri je potpuno bio protiv toga da ga bilo ko fotografiše. Ipak, pošto su njegovi bliski učenici više puta tražili dozvolu da ga fotografišu, jednom prilikom je pristao. Učenici su pozvali fotografa, a Učitelj mu je kao dete postavljao pitanja. Fotograf je bio duboko počastvovan, pa je Učitelju pokazao osnove fotografije.
Međutim, kada je došlo vreme da se Učitelj fotografiše, fotograf nije mogao da ga vidi kroz vizir. Usmerio je kameru prema Učitelju, ali Učitelj nije bio vidljiv. Kada ju je usmerio na ostale, savršeno ih je video, ali kada ju je usmerio na Šjama Čarana, nije se videlo baš ništa.
Naposletku je zbunjeni fotograf rekao Učitelju, “To je nemoguće. Ne mogu da te fotografišem. Ne znam šta to radiš”.
Učitelj se osmehnuo i rekao: “U redu, biću dobar. Sada možeš da fotografišeš”. Ovog puta, pri pogledu kroz vizir, fotograf je jasno video Šjama Čaran Lahirija, pa je napravio fotografiju. Potom mu je Šjama Čaran rekao: “Duhovnost i duhovna moć daleko nadmašuju savremenu nauku. Samo veruj u Stvarno, a to je duhovnost”.
Ta posebna slika je besmrtna, najutentičnija i najuzvišenija slika Učitelja koja je napravljena. Njegovi učenici sada obavljaju duhovnu praksu ispred te slike.

Kometar:

Neki duhovni Učitelji nisu naklonjeni fotografisanju. Oni smatraju da, pošto je telesna stvarnost tako prolazna, zašto obraćati pažnju na nju? Ima i drugih Učitelja koji su mišljenja da fotografija ne predstavlja samo neki predmet, već može da posluži i kao sila nadahnuća i iskustvo koje uzdiže i prosvetljuje. Ovi Učitelji osećaju vrhunsku potrebu da se najviša stvarnost prvo vidi u telesnoj stvarnosti i da se zatim telesna stvarnost preobrazi u univerzalnu misiju duše i u njenu transcendentalnu viziju. Po njima, fotografija nije samo parče papira koje održava spoljašnje lice ili pojavu. Ona je prosvetljujuće otkrovenje onoga što je čovek iznutra.
Ima onih koji misle da su postignuća sveta, u svetu, beskorisna, kao i da je sam svet beskoristan, zato što nije stvaran. Zato, kada uđu u drugi svet, iza sebe ne žele ništa da ostave. Oni, međutim, koji svet smatraju poljem Bogoispoljavanja, nastojaće da iza sebe ostave preobraženi život i otkrovenja besmrtne duše. Obe strane su podjednako u pravu u svom pristupu stvarnosti, shodno dubini i visini njihovog sopstvenog ostvarenja.