Šri Juktešvar, koji je kasnije postao Guru Svami Joganande, bio je vrlo blizak učenik Šjama Čaran Lahirija. Jednoga dana je njegov najdraži prijatelj Ram dobio napad kolere. Dva lekara su pokušavala da mu spasu život, ali činilo se da su svi njihovi napori uzaludni. Izgledalo je da će Ram kroz nekoliko sati umreti.
Juktešvar je dojurio do svog Učitelja, moleći ga da spasi život njegovom prijatelju. Šjama Čaran Lahiri reče Juktešvaru: “Imaš lekare. Zašto sam ti ja potreban? Lekari će ga spasiti. Oni će moći da urade sve što je potrebno. Ja ne moram da se mešam”.
Juktešvar se vratio, pun nade, ali se stanje njegovog prijatelja postepeno sve više pogoršavalo. Kada je bilo samo četiri-pet minuta pre nego što će umreti, Ram reče svom najdražem prijatelju Juktešvaru: “Za nekoliko minuta biću mrtav. Molim te, reci Učitelju da imam poslednju želju. Moja poslednja želja je da on dođe i dotakne moje mrtvo telo i tako me blagoslovi. To će biti moja poslednja molba njemu”. Posle nekoliko minuta je preminuo.
Plačući, Juktešvar se vratio kod Šjama Čaran Lahirija, da bi mu preneo Ramovu poruku. Učitelj je upitao: “Kako je Ram?” Juktešvar je odgovorio: “Molim te, idi sam, pa vidi. To je bila njegova poslednja molitva upućena tebi: da dotakneš njegovo mrtvo telo i da ga blagosloviš”.
Šjama Čaran, međutim, reče: “Zašto onda da idem? On nije mrtav”.
“Da,” kaza Juktešvar, “On je mrtav. Doktori su to objavili”.
Šjama Čaran Lahiri uze nešto ulja iz lampe i reče: “Idi i stavi mu malo ovog ulja u usta”.
Prijatelj mu je bio mrtav, ali ovo je bila Učiteljeva zapovest, te šta je drugo Juktešvar mogao da uradi? Otišao je i stavio malo ulja, koje mu je Učitelj dao, u Ramova usta. Posle nekoliko minuta, Ram se povratio u život, rekavši da je usnio san u kome je video Šjama Čaran Lahirija u najdivnijem obličju. Učitelj mu je rekao: “Ram, zašto spavaš? Ustani i dođi kod mene”.
Potom je Ram ustao, obukao se i oba prijatelja odoše do Šjama Čaranove kuće. Učitelj reče Juktešvaru: “Sada sam te naučio kako da pobediš smrt. Od sada, ako neko umre, samo uzmi malo ulja i stavi mu u usta. Dao sam ti lek za pobedu nad smrću”. Svi su se smejali i smejali, jer su savršeno dobro znali da je ulje bilo samo spoljašnji gest, znak, simbol, dok je pravi dar života potekao od Lahirija.

Komentar:

Jedino svemoćna duhovnost može da nemogućnost promeni u laku mogućnost. Međutim, duhovnost, usled svoje puke velikodušnosti, nastoji da pozajmi spoljašnja, zemaljska sredstva, da bi mogla da uveri fizički um da princip istine može da bude dostupan ljudskom u nama. Inače, bez i najmanje oklevanja, čovek može da kaže da zapravo duhovna sila u tišini pretvara nemoguću stvarnost u jasnu i izvesnu mogućnost. Ne samo to, nego kasnije pretvara mogućnost u praktičnu i neizbežnu stvarnost.
Učiteljeva duhovna moć je, u stvari, oživela Rama. Inače, koje god ulje stavili u usta pokojnika, da li će on oživeti? To je moglo da bude bilo šta. Učitelj je rekao učeniku da upotrebi ulje, samo da bi fizički um ubedio nekim fizičkim predmetom. Zato duhovni Učitelji kažu: “Uradi ovo, uradi ono”, kada je neko bolestan. Njihova duhovna moć zapravo leči, ali oni znaju da će ovo drugo ubediti fizički um, kako bi pacijentov fizički um mogao da poveruje da je Učitelju istinski stalo do njega.