Jednog jutra za vreme sportskih aktivnosti u njegovom ašramu, duhovnom učitelju pridje dete jednog od njegovih učenika. "Učitelju, Učitelju", reče mali dečak zadihano pošto je dotrčao do njega, "moja majka mi je upravo rekla da si ti savršen. Je li to stvarno istina?"
Učitelj uputi dečaku dragi osmeh i blagoslovi ga s ljubavlju. "Savršenstvo je u ljubavi, dete moje. Majka voli svoje najmladje dete i za nju ono je uvek savršeno, mada je ono možda u dobu kada stalno lomi stvari, pravi buku i izaziva probleme. Tvoja majka je jedan od mojih najposvećenijih učenika. Pošto me tvoja majka voli, pošto me moja duhovna deca vole, za njih ja sam samo savršenstvo. Kada mi moji učenici dodju puni ljubavi i posvećenosti, kao ti sada, tada oni osećaju da sam ja samo savršenstvo. Ali kada su ljuti ili nezadovoljni sa mnom, tada osećaju da sam samo nesavršenstvo, potpuno nebožanski.
"Da bi smo gledali očima savršenstva moramo da gledamo svojim srcem ljubavi. Sposobnost tvog malog prsta je vrlo ograničena kad je uporediš sa snagom i sposobnošću tvog palca. Ali ako imaš više ljubavi prema svom malom prstu nego prema svom palcu, ti ćeš samo gledati svoj mali prst i ceniti ga i ceniti ga i ceniti ga. Osećaćeš da je tvoj mali prst savršenstvo samo."
Dečak je proučavao svoje prste veoma predano. Učitelj nastavi da objašnjava. "Uzmimo porodicu u kojoj je najmladji dečak star tri godine, a njegov brat ima sedam godina. Sad, u majčinim očima mali brat koji ima tri godine je možda sav savršenstvo, a njegov stariji brat je možda sav nesavršenstvo. Zašto? Sedmogodišnjak je više odrastao i nezavisan, zato majka ima više ljubavi za malog brata, iako on neprestano plače i lomi stvari i stalno stvara pustoš. Ipak majka oseća da je mali brat savršen, a da je starije dete nesavršeno, zato što majka ima više ljubavi prema svom malom sinu. Naravno, u tvojoj porodici ovo ne važi; Ja znam da tvoja majka voli svu svoju decu.
"Kada govorimo o savršenstvu, ono je svo u našoj ljubavi. Kad volimo neku osobu, tada je ta osoba za nas savršena. Kad volimo neku stvar, ta odredjena stvar je savršena. Naše srce istupa napred i poistovećuje se sa stvarnošću te stvari i čini je savršenom. Ako srce ne može da se poistoveti, bez obzira koliko sudija, koliko svedoka kažu da je ta osoba ili stvar najbolja, pošto srce ne odgovara, za nas ona uopšte nije savršena."
Učitelj zastade. "Učiš li aritmetiku, dete moje?"
Dečak klimnu.
"Jednog dana učićeš takodje i geometriju. U geometriji, vrlo često se od nas traži da nacrtamo odredjenu figuru: pravu liniju, trougao ili možda krug. Sad, ako ne nacrtamo tu odredjenu figuru, ako je od nas traženo da nacrtamo pravu liniju, a mi nacrtamo krug umesto toga, to nije savršenstvo. Ako treba da nacrtamo trougao, a mi umesto toga nacrtamo kvadrat, to nije savršenstvo. Možda ćemo nacrtati savršen krug ili savršen kvadrat, ali učiteljica neće smatrati da je naš rad savršen jer je ona želela nešto drugo.
"Dakle, jesi li razumeo moju filozofiju?" upita Učitelj.
"Da, Učitelju. Hvala ti." Dečak se nasmeja i otrča da ispriča svojoj majci sve što je Učitelj rekao.