Jedan železnićki oficir visokog ćina, starešina jedne železnićke pruge, našao se jednom u ozbiljnoj nevolji. Desilo se da je odre|eni voz na njegovoj pruzi imao ozbiljan sudar i stotine ljudi je poginulo. On je bio optužen da je odgovoran za nesreću i trebalo je da izgubi posao. Imao je veliku porodicu, pa je bio vrlo tužan i uznemiren.
Njegova majka je poćela da se moli Bogu da oprosti njenom sinu. Jedne noći imala je viziju u kojoj je videla najlepšeg sanjasina, koji joj je rekao: "Majko, ne brini, spasiću ti sina." Sledećeg jutra je bila vrlo uzbu|ena. Isprićala je sinu svoj san i on se obradovao kada ga je ćuo.
Narednog dana u majćinu kuću stigao je sasvim neoćekivano Balananda. čim ga je videla zaprepastila se, jer je ćovek iz njenog sna izgledao isto kao Balananda. Balananda joj reće: "Ne brini. Ja sam isti onaj koga si videla u snu. A sada, pošto znam da ti je sin dobar lovac, daj mi molim te, tigrovu kožu."
Njen sin visoki oficir, slućajno se zadesio tamo. Bio je dirnut što vidi Balanandu. i ponudio mu je ne jednu, već tri tigrove kože. Rekao mu je: "Molim te, izaberi. Ako hoćeš sve tri, biću srećan da ti ih sve dam."
Balananda reće: "Žao mi je. Nijedna od ove tri mi se ne dopada."
Oficir odgovori: "Onda ću izaći i kupiću neku."
Balananda reće: "Ne, predomislio sam se. Ne treba mi sada. Bog me je molio da do|em i spasem te. Za nekoliko dana povući će optužbu protiv tebe. Dokazaće da do nesreće nije došlo usled tvoje nepažnje, već iz drugih razloga. Ne treba da brineš. Bićeš oslobo|en odgovornosti; ništa ti se neće desiti."
I sin i majka su pali pred Balanandina stopala i rekli: "Nudimo ti naša zahvalna srca. Molimo te da nas primiš za svoje ućenike."
Balananda, smešeći se, reće: "Ja sam vas oboje, već prihvatio kao svoje istinske ućenike."