Jednom je Dčahangir, sin Imperatora Akbara, rekao svom ocu, "Oče, kako to da si dozvolio jednom od tvojih Hindu ministara da podigne hram i potroši toliko novca? Vrh hrama je čak, posut dijamantima. Zašto si mu dozvolio da potroši tako mnogo novca na Hindu religiju?
Akbar mu reče,"Sine moj, ja volim svoju religiju. Postoji li nešto što neću učiniti za svoju religiju? Hoće li novac ikad biti prepreka? Da sam hteo da podignem prelepu dčamiju, da li bih mario za troškove? Ovaj Hindu ministar, tako|e, voli svoju religiju. Ako hoće da troši novac za svoju religiju, kakva prava ja imam da ga u tome sprečavam?
Ja nešto volim zato što je moje. Zar on nema prava da voli stvari koje su njegove? Njegova religija je njegova sopstvena, kao što je moja religija moja sopstvena. Ne mogu tračiti od njega da ne troši novac na svoju religiju, kad znam da bih ja učinio istu stvar za svoju religiju.