Jednoga dana, u vreme dok je sprovodio pokore, Nigamananda je prošao pored nekog hrama čiji je vlasnik bila jedna starija žena. Žena je molila sadua da ostane u njenom hramu neko vreme, i on se ljubazno povinovao njenom zahtevu. Na kraju ga je zamolila da se brine o hramu i on je pristao. Kasnije su njih dvoje postali vrlo bliski. Ona mu je ukazivala svu svoju majčinsku nežnost a on je njoj pokazivao sve dobre osobine svog srca.
Jednoga dana je u hram ušla prelepa mlada žena. Ona je bila duboko očarana Nigamanandinom duševnom lepotom, te nije htela da napusti hram. Nigamananda i ona su vodili ozbiljne duhovne razgovore, i on je bio veoma dirnut njenim duhovnim osobinama i dubokim duhovnim razumevanjem.
Vlasnici hrama se to nimalo nije dopalo. Osetila je da je Nigamanandina duhovnost upropaštena. Nemilosrdno je izgrdila mladu ženu, ne bi li je naterala da napusti hram. Međutim, mlada žena se očajnički zaljubila u Nigamanadu, tako da je čvrsto rešila da tu ostane. Postepeno je i Nigamananda postao slab.
Jednoga dana mlada žena mu reče: “Zgrnula sam bogatstvo i povešću te svojoj kući. Uveravam te, tvoja duhovnost neće biti uništena. Naprotiv, pomoći ću ti da meditiraš po ceo dan i noć. Hajde da se venčamo. Kada se budemo venčali, biće prirodno da ti pomažem i društvo nas neće kritikovati. Ti ćeš moći da ubrzaš svoje putovanje ka Bogu”.
I tako su rešili da se kroz dve nedelje venčaju.
Pre nego što su prošle dve nedelje, Nigamanandi se jedne noći u snu pojavio njegov Učitelj blistavog lika. Učitelj je u ruci imao štap i Nigamanada se ubrzo zaprepastio videvši da njegov Učitelj žestoko tuče njegovu devojku. Učitelj ju je grdio i nemilosrdno tukao. Potom je blagoslovio Nigamanandu i rekao mu: “Smesta idi odavde! Ova žena ti neće pomoći u tvom Bogoostvarenju, nego će ti oduzeti svu težnju koju sada imaš i pretvoriće te u uličnog prosjaka”.
Suvišno je reći da je Nigamanada odmah poslušao Učitelja.

Komentar:

Iskreni tragalac sve vreme mora da bude izuzetno budan, jer sile nižeg vitala lako mogu da ga liše težnje. Sve do osvita Bogoostvarenja, uvek može da bude na iskušenju i lako može da skrene sa puta Istine i Svetlosti. Sama priroda spoljašnjeg sveta je iskušenje. Da bi prevazišao iskušenje, tragalac mora stalno da bude na oprezu i da se uvek pokorava nalozima svoje unutrašnje volje, a ne sugestijama spoljašnjeg sveta.