Svami Satčidananda je imao figuru izvesne boginje. On je tražio od svog učenika da joj se klanja, ali Nigamanandu nije bilo briga za tu figuru. Jednoga dana Učitelj mu reče, “Zašto se ne klanjaš figuri kojoj se ja klanjam? Kako to da ti ništa ne vidiš i ne osećaš unutar mog voljenog Gospoda?”
Nigamananda je odgovorio: “Možda ti tu vidiš tvog voljenog Gospoda, ali ja vidim samo parče beživotnog drveta”.
Na to se Učitelj razljutio. Nemilosrdno je izgrdio Nigamanandu i rekao mu: “Ako još jednom pokažeš nepoštovanje prema mom voljenom Gospodu, izbaciću te iz mog ašrama! Pazi se!” Potom je Učitelj izašao iz sobe i otišao u svoju kancelariju da se pozabavi ašramskim poslovima.
Nigamananda je bio ponižen i jako ljut. Odmah je skinuo figuru sa oltara i jako je udario vičući: “Ti! Zbog tebe me je Učitelj tako strogo izgrdio. Zaslužuješ da te kaznim”. Potom ju je vratio na oltar.
Posle nekoliko minuta Učitelj se vratio i rekao mu, široko se osmehujući: “Rekao si da je moj Gospod beživotni komad drveta, ali da li bilo ko udara beživotnu stvar? Tek kad vidimo da neko ili nešto ima života, pričinjava nam zadovoljstvo da ga udarimo. Ne razgovara se sa beživotnom stvari, jer beživotna stvar ne može da razume ili odgovori. Ne, ti zaista vidiš nešto unutar ove figure. Bio sam tako zadovoljan kada sam čuo da se obraćaš mom Gospodu. Moj Gospod ne samo da ima život, već otelovljuje univerzalni i transcendentalni Život. Zato te molim da se od sada klanjaš ovoj figuri”.
Nigamananda se poklonio svom Učitelju i rekao: “Molim te, oprosti mi. Klanjaću se ovoj figuri i unutar figure videću i osetiti tebe, Učitelju”.
Učitelj reče: “To je za tebe apsolutno prava stvar, sine moj”.

Komentar:

Vera ima vrhunsku važnost. Potrebno je imati beskonačnu veru u svog Učitelja. Ljudskom umu ponekad može da bude teško da veruje u Učiteljev put, ali srce koje teži uvek je jedno sa Učiteljevim unutrašnjim i spoljašnjim delovanjem. Tragalac uvek treba da ostane u srcu. Imati veru u svog Učitelja znači osetiti sušto Božije Prisustvo ovde, tamo i svuda. Nije bitno šta je nešto ili ko je neko, već da li možemo ili ne možemo da zadržimo veru u duhovno ostvarenje svog Učitelja. Tada se ubedljivo, lako i brzo postiže uspeh u spoljašnjem svetu i napredak u unutrašnjem svetu.