Ovo je istinita priča o dva prijatelja. Jednog dana neki mladić reče svom dobrom prijatelju: "Vidim da ćeš jednog dana postati bogat i slavan."
Prijatelj se nasmeja i reče: "Smešno! A kako ću postati bogat i slavan?"
Prvi prijatelj reče: "Da, ja mogu to da vidim. Piše ti na čelu."
Drugi prijatelj reče: "Dobro, ako postanem bogat i slavan daću ti 10.000 rupija."
"Stvarno to misliš ?", upita prvi, "Ako je tako, onda to i napiši."
Drugi prijatelj je napisao sledeće: "Daću ti 10.000 rupija ako ikad postanem bogat i slavan", a onda se potpisao.
Mladić je čuvao taj papir, ali nikada nije ozbiljno shvatio svog prijatelja. Taj dogovor je nastao u šali. Ali kroz 10 ili 12 godina jedan prijatelj se zaista obogatio, dok je drugi na nesreću ostao prilično siromašan. Do tada su se njih dvojica razišli, svako svojim putem i vodili su samostalan život. Čak i tada je siromašniji od njih dvojice čuvao papir, iako je osećao da ne bi mogao da uzme novac, pošto se radilo o šali. Prilično neočekivano, siromašni prijatelj se ozbiljno razboleo. Neposredno pre nego što će umreti, pozva sina koji je imao samo sedam godina i reče mu: "Sine moj, molim te, donesi mi kutiju što stoji kod prozora. U njoj je nešto vrlo dragoceno što sam sačuvao za tebe." Sin je bio tako tužan što mu otac umire da nije hteo da donese kutiju. Osećao je da ništa ne može biti vrednije od očevog života. Ali pošto je otac insistirao, dečak ode po kutiju.
Onda otac reče: "Kad umrem...", a dečak i njegova majka odmah počeše da plaču. Ali, otac nastavi da priča: "Posle moje smrti idi kod ovog čoveka i pokaži mu šta je napisao." Žena i sin su pogledali u papir i bili su iznenađeni kad su videli da je bogataš obećao da će dati 10.000 rupija svome prijatelju. Ali, u tom trenutku su mislili jedino na svog voljenog koji će ih napustiti uskoro. Čovek je uskoro umro. Prijateljstvo ove dvojice prijateja je toliko izbledelo da bogataš, koji je nekad bio najbolji siromahov prijatelj, nije došao da ga vidi čak i kada je ovaj umirao. Ali, dve-tri nedelje kasnije siromahov sin odnese papir bogatašu. Bogataš je imao puno sluga. Isprva nisu hteli da dopuste dečaku da uznemirava njihovog gazdu. Ali su na kraju, videvši da se radilo u nedužnom detetu, dozvolili dečaku da uđe. Dečak je dao papir bogatašu. On je pročitao šta piše na papiru, a onda je upitao: "Jesam li ja ovo napisao?"
Dečak reče: "Ne znam. Pre nego što je umro, moj otac mi je dao taj papir da ga dam vama." Sin je bio na ivici suza.
Bogataš pozva jednog od svojih blagajnika i objasni mu: "Obećao sam, pre mnogo godina ocu ovog dečaka da ću mu dati 10.000 rupija ako postanem bogat i slavan. Obogatio sam se pre sedam godina; molim vas izračunajte koliku kamatu treba da mu dam uz ovih 10.000 rupija. "
Blagajnik reče: "Dodatnih 7.000 rupija, što sve zajedno iznosi 17. 000 rupija. "
Bogataš odmah napisa ček na 17.000 rupija i dade ga dečaku govoreći: "Idi pravo kući. Ovo daj jedino tvojoj majci.
Eto kako je iskreni čovek održao svoje obećanje.